U BiH samo 44 odsto djece pohađa vrtić, dok u EU 92 odsto

U BiH pristup je naročito ograničen za đecu iz ranjivih grupa – manje od dva odsto đece romske nacionalnosti, đece iz ruralnih sredina, kao i đece s teškoćama u razvoju imaju priliku da pohađaju vrtiće.

Navodeći da je više od 6.500 đece na listama čekanja za upis, iz Unicefa su konstatovali da su budžetska izdvajanja za predškolske ustanove nedovoljna da bi se obezbijedili pristup i kvalitetne usluge.

Javna potrošnja za predškolsko obrazovanje u BiH iznosi 0,3 odsto BPD-a i upola je manja od potrošnje u zemljama EU, gđe je 0,6 odsto BDP-a.

U FBiH samo 5,5 odsto ukupnog budžeta za obrazovanje se izdvaja za predškolske ustanove, u Republici Srpskoj 9,3 odsto, a u Brčko distriktu 7,6 odsto.

Ističući da predškolsko vaspitanje predstavlja osnovni stub za razvoj ljudskog kapitala, Unicef je naveo rezultat njihovih studija ulaganja u đecu, prema kojima će svaka konvertibilna marka uložena u predškolsko vaspitanje u BiH biti vraćena sedmorostruko.

Povećanje obuhvata bi za domaću ekonomiju generisalo više od 33 milijarde KM u narednih 30 godina.

Prema Unicefu, đeca koja su pohađala vrtić imaju bolje rezultate u školi i češće se odlučuju za nastavak obrazovanja, što dovodi do veće produktivnosti i profesionalnog uspjeha, a efekti su još veći za đecu iz ranjivih grupa.

Predškolsko vaspitanje se vidi i kao stub ekonomskog osnaživanja žena, a povećanje obuhvata predškolskim obrazovanjem u BiH moglo bi da omogući pristup tržištu rada za više od 2.200 žena godišnje, što bi za ekonomiju u BiH generisalo više od 500 miliona KM u narednih 30 godina.

Iz Unicefa su naveli da ima puno žena, odnosno majki, koje ne rade samo iz razloga što im vrtić nije cjenovno prihvatljiv, ističući da kvalitetno i dostupno predškolsko vaspitanje predstavlja važan motivacioni faktor za ostanak porodica u BiH. /kraj/ss/dluEnter

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.