Šta se sve stavlja u česnicu i koja je njena simbolika
Pogača ili česnica je hljeb koji se mijesi na Badnje veče ili na Božićno jutro, a jede se uz doručak 7. januara kada se svi ukućani okupe.
U hljeb se, prema tradiciji, stavlja novčić, a za onog ko ga pronađe vjeruje se da će mu donijeti novac i sreću tokom cijele godine.
Pored novčića, stavlja se i parče badnjaka, a onome ko odlomi parče sa njim donosi plodnost i dobro zdravlje.
U nekim krajevima, u česnicu se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice.
Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mjestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hljeb.
Česnica podsjeća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hljeb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica.
Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Najčešće je mijesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, prije izlaska sunca. Zatim se okreće polivajući se vinom i lomi se na onoliko dijelova koliko ima ukućana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
