Ranko Rajović, član komiteta MENSA za darovite: Nadarena djeca najveći resurs svake zemlje
Važan motiv za dete je igra, a uloga roditelja je u tome nezamenljiva, jer oni moraju da pokrenu dečji mozak, da čitaju knjige sa detetom, pričaju i na taj način pomognu da ono dosegne svoje biološke potencijale.
Rekao je to član komiteta MENSA za darovite Ranko Rajović, naglasivši da moramo shvatiti da je obrazovanje stub društva i da se tako ponašamo.
- Nema ništa važnije od obrazovane dece, koja znaju da misle, da budu kreativna i da stvaraju nešto novo - istakao je Rajović, koji je dobitnik nagrade svjetske MENSA za doprinos razvoju društva u cjelini.
* GLAS: Gdje su đaci iz RS i Srbije u odnosu na svijet kad je riječ o znanju?
RAJOVIĆ: Ako gledamo na brojna međunarodna testiranja, onda smo ispod proseka Evrope, a Evropa je ispod proseka Istočne Azije. Jedan od vodećih testova za proveru znanja i načina razmišljanja, ali i rešavanje problema je PISA test. Ovaj test organizuju mnoge države kako bi uvidele gde su u odnosu na druge i da li je potrebno menjati školski sistem. Test rade učenici koji su završili osnovnu školu, odnosno koji će biti ekonomski produktivni za 20 godina. Ako smo sad ispod proseka Evrope i Istočne Azije, pitanje je šta će sa nama biti za 20 godina.
* GLAS: U čemu roditelji najčešće griješe u vaspitanju i obrazovanju djece?
RAJOVIĆ: Roditeljske greške mogu da oštete razvoj deteta. Te greške se najčešće ispoljavaju preteranom zaštitom dece, zatim kada roditelji gledaju da sebi olakšaju čuvanje deteta i kada obavljaju posao umesto da to učini dete. To rade iz najbolje namere, ali takvim ponašanjem oštećuju neke važne biološke funkcije deteta, što u školi rezultuje slabijom koncentracijom, pa dete ne može da sluša na času, da piše, čita, računa, ne može da uči. To su učitelji primetili, pa sam obavio istraživanja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, gde sam dobio podatak da je svaka nova generacija prvačića malo slabija u odnosu na prethodnu.
* GLAS: Imate li neki savjet za roditelje čija djeca imaju poteškoće u učenju, kako da im pomognu?
RAJOVIĆ: Roditelji treba da znaju da se sposobnost za učenje razvija od najranijeg detinjstva, da je igra veoma važna, da boravak u prirodi aktivira važne regije mozga, te da svaka aktivnost deteta u kući pomaže u razvoju njegovih sposobnosti. Uzmimo samo običnu igru u prirodi, kada se deca sakrivaju i trče: procenjuju gde su druga deca, trče preko grane, potoka, kamenja raznih veličina, te paze da se ne okliznu, a pri tom gledaju gde su druga deca. Zato bi jedan od važnih saveta za roditelje bio da šalju decu kad god je to moguće na selo kod bake i dede. To je osnova za razvoj mozga. Neophodno je da roditelji koriste i tehnike koje pomažu detetu da savlada gradivo, da povezuje informacije.
* GLAS: Kako nadarenu djecu na pravi način uključiti u društvo i koje greške se najčešće prave kada je riječ o inkluziji nadarene djece?
RAJOVIĆ: Darovita deca su mnogo osetljiva i jedno istraživanje američke MENSA govori da od 20 potencijalno darovitih, uspeva samo troje. To ne znači da je kod nas tako, ali očigledno je da sva darovita deca ne iskoriste svoje potencijale. Ponekad je teško prepoznati darovito dete, jer reproduktivno učenje, koje je osnova školskih sistema u puno država, često stvara otpor prema takvom učenju pa darovito dete postaje čak i problematično, neće da uči i popušta u školi. Daroviti su najveći resurs svake nacije, pa je potrebno više truda uložiti u rad sa ovom decom.
"Nikola Tesla centar"
* GLAS: Program učenja "Nikola Tesla centar", čiji ste osnivač, sprovodi se u mnogim državama. O kakvom se programu radi?
RAJOVIĆ: Program se primenjuje u 18 država Evrope, a u sedam ima državnu akreditaciju. To su Srbija, BiH, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Makedonija. Proces akreditacije je u toku u još tri države - Italiji, Švajcarskoj i Švedskoj. Pokušavamo da napravimo mrežu ustanova koje rade NTC program, jer tako mogu da razmenjuju iskustva, primere iz prakse, da obilaze jedni druge i da primenjuju program na visokom nivou u radu sa decom. Pre dve godine smo u Srbiji pokrenuli NTC radionice za decu od četiri do 12 godina, a od prošle godine i u Srpskoj u Banjaluci, Palama, Sokocu, Doboju, Bijeljini i Istočnom Sarajevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
