Pripadnici sedme sile ne kriju tugu zbog smrti kolege Slaviše Sabljića: Bio je novinar i kada spava
BANjALUKA - Dugogodišnji novinar i urednik Slaviša Sabljić dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoj rad, ali najveće priznanje je ogromno poštovanje koje kolege gaje prema njemu i pijetet i tuga koju ne kriju zbog njegove smrti.
Njegove kolege i saradnici koje je stekao za četiri i po decenije bavljenja novinarstvom slažu se da je Slaviša bio jedan od posljednjih novinara stare garde i iz one kategorije pripadnika sedme sile koji su se držali pravila da se “tekstovi pišu nogama, a ne rukama”. To je najbolje opisao profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Vuković, koji je zajedno sa Slavišom jeo novinarski hljeb u “Glasu Srpske”.
- Čekam da se javi i demantuje ovu strašnu vijest! U stvari, da napravi reportažu o svim ovim dragim ljudima koji po “Fejsbuku” objavljuju svoje fotografije s njim! Nema šanse da ode! Ušao je odavno u srce svima! Jedan od posljednjih Novinara, pravih Reportera! Sjećam se, prije Bog te pitao koliko godina, njegove pokisle grimase na uredničkom kolegijumu. “Ne mogu ja ovo, Đole! Za mene nije kancelarija, već teren! Ljudi, njihove sudbine, krajolici... Hoću i dalje da derem cipele!” - napisao je Vuković na “Fejsbuku”.
Dugogodišnji snimatelj RTRS-a Milorad Zorić Bato sa Slavišom je, kako sam kaže, proveo previše vremena da bi tek tako povjerovao da je on umro i da nije u pitanju još jedna od njegovih šala. Bato kaže da je Slaviša vodio evidenciju i da su zajedno popili 2.338 litara rakije, pojeli 326 jagnjadi i 36 prasadi.
- Cijeli rat smo proveli zajedno i njegov smisao za humor i izvrtanje svega ruglu nas je spasilo i da ne izginemo i da ostanemo mentalno zdravi. Previše veselih i šaljivih trenutaka smo prošli zajedno, a najžalije nam je bilo kada je ukinuta VRS zato što su ukinuti i ispraćaji - kaže Zorić, dodajući da mu se sve čini da će mu zazvoniti telefon i da će s druge strane čuti Slavišu kako se šereti i govori mu “šta je, jesi li se ponadao da ćeš pojesti čorbu”.
Novinar Igor Požgaj se prisjeća kako je zajedno sa Slavišom išao na snimanje.
- On za svoje “Kapi zavičaja”, ja za “Heroje i fenomene”. Obojica smo žurili, a vozač je negodovao plašeći se da ne plati kaznu zbog brze vožnje. Tada je Slaviša iz rukava izvukao svoj stari trik. Na “beta kasetu” je stavio bijeli papir na kojem je pisalo “Hitno za Stanislava Čađu”, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova RS. Kasetu je stavio ispred vjetrobranskog stakla do vozača i rekao mu “vozi, Miško”. Bio je, kao i svi veliki ljudi, jednostavan, pravi profesionalac, koji je nama mlađima rado prenosio svoje znanje i iskustvo - kaže Požgaj.
I dugogodišnji fotoreporter “Nezavisnih novina” Vladimir Stojaković jedan je od onih koji su često bili na terenu sa Slavišom.
- Sjećam se kad smo snimali neko deminiranje kod Brčkog. Meni stavljaju onaj pancir i kacigu, a on se mrtav ozbiljan šereti i pita “šta da kažem tvojima”. Bio je legenda - kaže Stojaković.
Dugogodišnji novinar i urednik RTRS-a Mihajlo Orlović kaže da je Slaviša brzo sklapao poznanstva.
- Bio je narodni čovjek, volio je šalu na svoj račun, krasila ga je neposrednost i brzo uočavanje šta je zanimljivo, a šta nije. Bio je pomalo boem, šaljivdžija, ali odan poslu. On je bio novinar i dan i noć, čini mi se čak i kad spava - kaže Orlović.
Snimatelj RTRS-a Milan Knežević kaže da je Slaviša, gdje god je došao, bio srdačno dočekan, dodajući da je to zaslužio svojim širokim srcem.
- Ostaće mi u sjećanju starica iz okoline Benkovca, jedina povratnica u selu. Slaviša joj je ostavio svu hranu koju smo ponijeli za doručak - prisjeća se Knežević.
Slaviša Sabljić biće sahranjen sutra u 13 časova na Novom groblju u Banjaluci, a komemoracija će biti održana u 11 časova u Banskom dvoru.
Sudbinske priče
Dugogodišnji novinar i urednik u “Glasu Srpske” Darko Grabovac prisjetio se vremena kada je dijelio radni sto sa pokojnim Slavišom u tada jedinom dnevnom listu Republike Srpske.
- Sjedili smo jedan preko puta drugog, ja sam bio urednik crne hronike, a on novinar deska. Nije ga držalo mjesto u redakciji i kad god je mogao, kompjuter je mijenjao za živu riječ sa terena. Rado je nama mlađima davao savjete, kako profesionalne, tako i one životne, jer je bio čovjek koji je stekao veliko iskustvo isprepleteno sudbinskim pričama koje su izlazile iz njegovog pera. Bio je izuzetno duhovit, pa ću dane provedene s njim pamtiti po vedroj atmosferi - rekao je Grabovac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
