Molnar: U zadnjih 300 godina najveći uticaj čovjeka na životnu sredinu
JAHORINA - Na plenarnoj sesiji “Cirkularna ekonomija - model novih poslovnih prilika”, koja je danas održana u okviru konferencije “Jahorina poslovni forum”, istaknuto je da treba naći pravce i koncepte kako smanjiti čovjekov uticaj na životu sredinu.
Jedan od panelista naučne konferencije Dejan Molnar, koji je vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, rekao je da je cirkularna ekonomija jedan od koncepata koji je trenutno aktuelan u nauci, ali i u praksi, a tiče se nastojanja i imperativa da se smanji čovjekov uticaj na životnu sredinu.
“Mi živimo u eri kada je antropogena aktivnost kroz procese ekstrakcije prirodnih resursa, tehnologija proizvodnje i odlaganja otpada koje ostaje nakon proizvoda koje svakodnevno koristimo, upravo vrlo štetna za životno okuženje. Čovečanstvo je postalo toga svesno i sada se u nauci pronalaze novi pravci i koncepti kako da se taj negativan uticaj čoveka na životnu sredinu smanji”, izjavio je Molnar novinarima na Jahorini.
Prema njegovim riječima, ovo je vrijeme geološkog doba koje bi se moglo nazvati antropocent kako ga naučnici i hemičari definišu jer je posljednja tri vijeka negativan uticaj čovjeka na životnu sredinu postao veći nego ikada.
“Naš način života i ekonomski modeli koje mi primenjujemo imaju takav efekat. Klimatske promene i sve ostalo što čovečanstvu preti, globalno zagrevanje, sve nam to nalaže da počnemo da promišljamo kako da to saniramo, izbegnemo a opet zadržimo na nekom nivou životnog standarda koje svi želimo”, objasnio je Molnar.
On je rekao da je to veliki izazov za sve nauke i prirodne, ali i društveno-humanističke, a samim tim i za ekonomsku nauku.
Molnar je poručio da cirkularna ekonomija treba svima da pomogne da nauče i primijene kako da se produži vijek trajanje proizvoda, da se neki nusproizvodi ne odlažu u prirodu nego recikliraju i ponovo upotrijebe i zadrže u procesu proizvodnje.
“U pitanju je holistički proces”, istakao je Molnar.
On je naveo da je upitno koliko su ljudi spremni da pređu na model cirkularne ekonomije.
“Puno treba da učimo, a očekivanja su, nažalost, veća nego što bi to moglo da se ponudi”, rekao je Molnar i dodao da će konferencija sigurno doprinijeti da se nađu adekvatni odgovori.
Osim Molnara, drugi panelista bio je profesor Đorđe Mitrović.
Od 13.30 časova predviđena je prezentacija projekata Razvojne agencije Republike Srpske baziranih na principima cirkularne i/ili zelene ekonomije, od 14.00 časova prezentacija projekta “Kogeneracijska elektrana - opština Pale” i od 16.00 časova interkatedarski skup “Međunarodna ekonomija”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
