Lazar Angelkov, subspecijalista kardiologije u bijeljinskoj Bolnici “Sveti vračevi”: Korona udara i na srca mladih

- Nažalost, sve je više mladih posle pandemije virusa korona koji imaju usporen rad srca i kojima je neophodan pejsmeker. Javljaju se pacijenti koji su preležali “kovid” a nemaju više od 35 godina - rekao je to u intervjuu za “Glas Srpske” subspecijalista kardiologije, aritmolog Lazar Angelkov, koji već godinu aktivno sarađuje sa ljekarima u Bolnici “Sveti vračevi” u Bijeljini.

Angelkov, koji je više od decenije bio upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu i načelnik Odjeljenja za elektrostimulaciju i elektrofiziologiju, prije mjesec je postao dio stalne postave u bijeljinskoj bolnici.

- Ugradili smo za godinu u Bijeljini 50-ak najrazličitijih aparata kako za usporeni, tako i za ubrzani rad srca, pejsmekere koji predstavljaju lek za bolesnike koji imaju srčanu slabost - rekao je Angelkov.

GLAS: Kako je došlo do saradnje sa ljekarima u Bijeljini?

ANGELKOV: Više od dve decenije sarađujem sa dr Milicom Lovrić i dr Milom Trifkovićem, a direktora Zlatka Maksimovića sam upoznao pre godinu. Razgovarali smo u Beogradu i rodila se ideja da dođem u Bijeljinu i budem konsultant, a onda je on izgovorio rečenicu koja je bila presudna: “Obezbijediću vam uslove kao u Institutu 'Dedinje'.” U početku sam bio skeptičan, a onda su mi rekli da je on izvanredan menadžer i da njegova reč znači mnogo više nego nečiji potpis. Nakon toga odlučio sam da dođem u bijeljinsku bolnicu da ono što znam prenesem na mlađe lekare. Na to nas obavezuje i Hipokratova zakletva. Dolazio sam iz Beograda jednom mesečno, potom svakih petnaest dana, a onda se rodila ideja da budem tu od ponedeljka do petka i da osim pejsmekera radimo i nešto više.

GLAS: Kako je korona uticala na kardiovaskularne bolesnike?

ANGELKOV: U početku smo smatrali da je “kovid” samo respiratorna infekcija. Međutim, to je multisistemska bolest da zahvata veći broj organa, pre svega pluća, zatim srce bilo da stvara upalu srčanog mišića ili oštećenja krvnih sudova, jetru i bubrege. Korona je toksičan virus i ako neko ima visok krvni pritisak ili je preživeo infarkt miokarda dešava se teži oblik “kovida”, nekada, nažalost sa fatalnim ishodom.

GLAS: Kardiovaskularna oboljenja su godinama vodeći uzrok smrtnosti. Da li se i kako može uticati na visoke procente smrtnosti?

ANGELKOV: Lekari iz tercijane zdravstvene zaštite ne mogu to da reše. Mi možemo samo da popravimo ono što se godinama kvarilo. Insistiram na porodičnim lekarima koji tačno znaju koje bolesti se u određenim familijama javljaju češće i oni prvi mogu da osete da se nešto s pacijentom dešava. Prevencija je najbolje rešenje.

GLAS: Šta je glavni uzrok što sve češće obolijevaju i mladi?

ANGELKOV: Neoliberalni kapitalizam doveo je do toga da se veoma brzo živi. Trčimo da što pre zaradimo što više novca. Svedoci smo ratova u kojima su mnoge porodice pretrpele velike ljudske, ali i ekonomske gubitke, promenili su mesto življenja. Sve više mladih se razvodi i ta osnovna ćelija u kojoj može da nađe utočište posle napornog dana se izmakla. Društvo je dehumanizovano, čovek je čoveku postao vuk.

GLAS: Koliko često se susrećete sa srčanim aritmijama, kako se dijagnostikuju i liječe?

ANGELKOV: Čovek je sam sebi najbolji dijagnostičar. Kada primeti da nešto nije u redu sa njegovim ritmom, treba da se javi svom lekaru. Ukoliko je potrebno dalje ga upućuje kardiologu odnosno aritmologu i onda počinjemo sa neinvazivnim elektrofiziološkim ispitivanjima, da nosi holter EKG 24 časa, potrebno je uraditi ergometriju, ponekad i koronografiju. Srčane aritmije se leče lekovima i sa aparatima koji se ugrađuju kod bolesnika sa veoma usporenim radom srca koji se nazivaju pejsmekeri. Kod bolesnika kod kojih dolazi do veoma brzog rada srca ugrađuju se kardioverter defibrilatori. Postoje i aparati koji pomažu slabom srčanom mišiću. Leče se i invazivnim metodama tako što se izvor aritmije spali visokofrekventnom energijom ili zaleđavanjem srca.

GLAS: Vaš tim je 2014. godine u Institutu “Dedinje” zaleđavanjem srca na minus 45 stepeni izliječio pacijentu aritmiju. Hoćete li to raditi i u Bijeljini?

ANGELKOV: Imam skoro osmogodišnje iskustvo u lečenju aritmije zaleđavanjem srca. To iskustvo preneću i kolegama u Bijeljini i verujem da će se to ostvariti već u martu. Ova metoda biće dostupna svakodnevno bolesnicima koji imaju potpuno nepravilan rad srca.

GLAS: Da li bijeljinska bolnica prati region kada je riječ o savremenim metodama liječenja srčanih oboljenja?

ANGELKOV: Interventna sala radi 24 časa sedam dana za akutne infarkte miokarda. Nadam se da ćemo u dogledno vreme imati salu i za elektrofiziologiju. Bijeljinska bolnica dobija magnet za dijagnostiku bolesti srčanog mišića i to je jedna od najsavremenijih metoda koja pomaže ne samo u dijagnostikovanju kardiovaskularnih oboljenja, nego svih drugih.

GLAS: Kako da sačuvamo zdravo srce uz ovako brzi tempo života?

ANGELKOV: Treba da se vratimo hodanju, najmanje 35 minuta dnevno. Svakom bih preporučio ono što i sam radim, da svako jutro izmeri težinu, jer kada to počne da se izmiče potrebno je ili povećati fizičku aktivnost ili smanjiti unos kalorija. Treba izbegavati slatkiše, testeninu i jesti više voća i povrća i bar dva puta nedeljno ribu.

Moji Semberci  

GLAS: Kako su Vas prihvatile kolege i generalno Semberci?

ANGELKOV: Prezadovoljan sam. Došao sam iz Beograda gde su ljudi stalno u nekoj žurbi i malo su dehumanizovani. Bijeljinska bolnica je relativno nova i ima sva potrebna odeljenja. Kada sam prvi dan došao ovde video sam entuzijazam svih kardiologa. Semberci su postali moji ljudi jer su veoma topli. Čak i kada vas ne znaju na ulici pozdrave, a to čoveku veoma prija, posebno jer sam ja južnjak i taj ljudski odnos mi mnogo znači.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.