EU izdvojila tri miliona evra za projekat koji ICMP realizuje u BiH

"Osim toga, planirano je dodatnih 3.000.000 evra za budući projekat, kao i 1.500.000 evra za regionalni projekat. Govorimo o ukupno 7.500.000 evra pomoći EU", rekla je Dorondova koja je danas u Sarajevu razgovarala sa članovima Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH.

Ona je dodala da EU podržava uspostavljanje laboratorije za DNK analizu na nivou BiH koja će preuzeti glavne aktivnosti koje se sprovode u ovoj oblasti.

"Rasporedili smo 150.000 evra za nabavku opreme i tekućih sredstva za tu forenzičku laboratoriju na nivou BiH", rekla je Dorondova novinarima.

Ona je istakla da je rad Instituta izuzetno značajan, te da je dobila podatak da je pronađeno oko 80 odsto od ukupnog broja nestalih lica u BiH.

"Želim da izrazim potpunu podršku EU radu Instituta za nestala lica, a posebno njegovom nediskiminatrskom načinu kojim pristupa potrazi i identifikaciji nestalih. Želim da zahvalim i Međunarodnoj komisiji za traženje nestalih za sve što rade u BiH, ali i regionalno, na svim njihovim naporima na lociranju i identifikaciji nestalih", rekla je Dorondova.

Ona je navela da je EU u potpunosti predana da i dalje podrži rad Instituta i ICMP.

Na današnjem sastanku rečeno je da se u BiH traga za još 7.628 lica.

Predsjedavajući Kolegijuma, direktora Instituta za nestala lica BiH Mujo Hadžiomerović rekao je da je na prostoru bivše Jugoslavije nestalo ukupno 40.000 lica, od kojih je blizu 35.000 prijavljeno u BiH.

"Još se traga za 11.000 na prostoru nekadašnje Jugoslavije od kojih je 70 odsto u BiH", naveo je Hadžiomerović, sa kojim su na sastanku o radu i procesu potrage za nestalima, te izazovima Instituta bili i članovi Nikola Perišić i Marko Jurišić.

On je izjavio novinarima da su zatražili političku podršku EU u smislu da Institut ostane do kraja da obavi svoj zadatak, podsjećajući na zaključke Narodne skupštine Republike Srpske u vezi sa preuzimanjem nadležnosti određenih institucija, među kojima je i ovo tijelo.

Hadžiomerović je dodao da Institut sve vrijeme radi, da se traže i pronalaze Bošnjaci, Srbi i Hrvati i to bi trebalo da bude i nastavljeno.

"Doći će vrijeme kada će se ICMP koji nas uveliko podržava, povući sa ovih prostora i otići i mi od Evropske komisije tražimo tu političku pomoć, da vidimo da se razvijamo u onom dijelu da to pređe na nivo BiH koji bi preuzeo tu ulogu i radio DNK analizu", naveo je Hadžiomerović.

On smatra da je došlo vrijeme kada bi trebalo osnovati "zavod sudske medicine na nivou BiH", dodajući da se o tome već vode određeni razgovori.

Na pitanje novinara da li Institut snosi odgovornost zbog malog procenta identifikovanih Srba, na šta godinama ukazuju porodice nestalih, Hadžiomerović je odgovorio tvrdnjom da je "nediskriminacija jedan od ključnih principa u radu" ovog tijela.

"Sve informacije koje dobijemo na terenu, mi procesuiramo, preispitujemo, izlazimo na teren. Posljednjih dana obilazimo mrtvačnice u BiH, između ostalog bili smo i u Banjaluci. Ono što je za mene bilo iznenađenje, informacije koje sam dobio koliko je identifikovanih lica, a ne obavljaju se sahrane da bi se taj broj i dalje vodio u evidincijama. U narednom periodu nastojaćemo da žčistimož mrtvačnice kao što smo krenuli od Tuzle, Istočnog Sarajeva, Visokog. Imamo 3.000 NN lica i veliki broj lica sa nekompletnim ostacima gdje tražimo saglasnost porodica da to obavimo", objasnio je Hadžiomerović.

On je dodao da je Dorondova iskazala podršku za sve što je urađeno, dodajući da ima još mnogo posla.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.