Do čega sve može dovesti pad privrednih aktivnosti u Njemačkoj

Kaže ovo za “Glas Srpske” ekonomista Siniša Pepić, komentarišući tešku ekonomsku i privrednu situaciju u nekadašnjoj evropskoj lokomotivi razvoja - Njemačkoj. Prema njegovim riječima, u nekom prethodnom periodu inostrane doznake, koliko mu je poznato, činile su čak 17 odsto BDP BiH, što je nazvao jednom moćnom industrijom koja učestvuje u kreiranju makroekonomskih pokazatelja. 

- I ovaj podatak jasno ukazuje koliko su inostrane doznake važne ne samo za porodice kojima se one šalju, već i za ekonomiju BiH. Vjerujem da je aktuelna recesija u Njemačkoj, ali i inflacija, odnosno veći troškovi života, već natjerala jedan broj naših ljudi koji radi u ovoj zemlji da ozbiljno važe šta da radi s novcem. To naravno može da utiče na količinu inostranih doznaka koje su se do sada slale. Svako će procjenjivati koliko će ubuduće slati tog novca svojim najbližim u BiH. Pretpostavljam da će se jedan broj tih ljudi možda i odreći nekih stvari, kako bi i dalje pomagali svojim najbližim. Zbog toga smatram da taj eventualni pad obima inostranih doznaka neće biti velik, ali da će biti stagnacije to je manje-više sigurno - istakao je Pepić.  

Navodi i da su inostrane doznake jedna vrsta Ahilove pete BiH, jer stvaraju lažnu sliku o stvarnim makroekonomskim pokazateljima zemlje. Smatra i da kada veliki novac stiže u vidu ovih doznaka iz inostranstva to vrlo često ekonomije tih zemalja čini ranjivim, jer se stvara jedna vještačka slika stanja o ekonomskom razvoju i rastu BiH. 

Kada je u pitanju uvođenje novog prekograničnog sistema kontrole od strane zemalja Evropske unije (EES i ETIAS) te koliko bi on mogao uticati na rad na crno u Njemačkoj, odnosno priliv novca iz ove zemlje, Pepić kaže da bi u ovom slučaju trebalo uzeti u obzir da se paralelno s tim u Njemačkoj sprovodi proces liberalizacije tržišta rada i imigracionih politika.   

- To će nesumnjivo uticati na one koji su do sada išli raditi na crno, ali će svakako i ubrzati proces regularnog zapošljavanja kod njemačkih i evropskih poslodavaca - smatra ovaj ekonomista.

Slično mišljenje ima i ekonomista Igor Gavran. Ubijeđen je da situacija nije nimalo ružičasta, iako trenutni zvanični podaci ukazuju da još uvijek nije došlo do pada inostranih doznaka. 

Naime, prema podacima Centralne banke BiH (CB BiH), personalni transferi tokom prošle godine iznosili su 3,79 milijardi maraka, a u prva dva kvartala ove - 1,97 milijardi.  

- Trebalo bi imati u vidu i da ovi brojevi s kojima baratamo, ne otkrivaju koliko novca uistinu uđe u BiH, jer značajan dio njega dođe crnim, neformalnim  kanalima. I ovo je vjerovatno  najveća tragedija svih balkanskih država, ne samo BiH, jer inostrane doznake čine ogroman dio BDP-a. Bez njih bi teško opstale ekonomije svih balkanskih zemalja pa i same Hrvatske. One ih drže u životu. Naravno da onda i kriza unutar Evropske unije, a posebno u Njemačkoj u kojoj radi značajan broj državljana BiH, predstavlja veliki potencijalni rizik, pored već postojećih koji se ogledaju kroz pad izvoza, odnosno narudžbi iz inostranstva - kaže Gavran za “Glas Srpske”. 

Smatra da su se vlasti do sada indolentno odnosile prema odlasku ljudi iz zemlje, jer im je jedan takav scenario odgovarao. Kaže da je to jedan politički ekonomski paradoks - umjesto razvijanja ekonomije, vlasti su svojim potezima tjerale ljude i imale benefite od toga. 

- Iako ovo zvuči pomalo ironično, ali je tako. Danas se BiH nalazi u situaciji da ne bi mogla finansijski opstati bez dijaspore i inostranih doznaka. Da zaključim, bojim se da će ova kriza uticati ne samo na kvalitet života tih ljudi koji vani rade, već i na količinu novca od kog mi toliko zavisimo, a koji će oni ubuduće slati svojoj rodbini u BiH. Pri tome nikako ne bi trebalo zaboraviti da dobar dio ovdašnjih porodica zavisi od njih i novca koji im se šalje - istakao je Gavran.   

Dodaje i da ova situacija može imati i eventualne pozitivne efekte, koji bi se mogli ogledati kroz povratak ljudi sa rada u inostranstvu, pod uslovom da se oni odluče da pokrenu neki biznis u BiH. Drugi - teška situacija u Njemačkoj, ali i drugim evropskim zemljama mogla bi dovesti do pada cijena nekretnina u BiH, jer će ljudi, gastarbajteri, imati sve manje novca za kupovinu.    

Njemačka ekonomija trenutno se nalazi u takozvanoj tehničkoj recesiji, jer već dva uzastopna kvartala bilježi privredni pad. Praktično ne postoji oblast u kojoj ide dobro. Najgore je u automobilskoj industriji, koja za sobom vuče i ostale ključne sektore. “Folksvagen” prvi put razmatra zatvaranje svojih pogona. Ovaj potez, uzrokovan slabom potražnjom u Evropi i konkurencijom kineskih modela, direktno bi ugrozio oko 300.000 radnih mjesta. Ono što nikako ne ide naruku ovoj zemlji je i veliki pad direktnih investicija, koje su manje za 40 odsto, ali i odluka da se odrekne jeftinih ruskih energenata. Prema ocjenama pojedinih eksperata, ali i njemačkih zvaničnika, ni naredne godine neće biti mnogo bolja situacija, jer se procjenjuje da bi privredni rast mogao biti manji od jedan odsto.   

Pesimizam 

Prema nedavnoj anketi više od trećine Nijemaca (37 odsto) sada se ograničava na kupovinu samo onoga što je strogo neophodno. Tek svaki četvrti anketirani vjeruje da će naredne godine biti bolje, tri četvrtine misli da će se njihova finansijska situacija pogoršati ili, u najboljem slučaju, ostati ista.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.