Danas si jedno, sutra si nešto drugo: Sa 33 godine bila je zdrava, a onda je osjetila slabost...
"Moja bolest je počela nekako tiho i neprimetno. Naime, bio je to običan mesec u mom životu, i iznenada je prvo preminula moja mama, a onda su počeli da se nižu i drugi problemi. Danas čekam na transplantaciju bubrega", ispričala je u emisiji "Zdravo sa Ivanom", Olivera Jovanović, djevojka koja čeka šansu za novi život.
Danas si jedno, sutra si nešto drugo, nastavlja ona i pojašnjava kako je morala da sakuplja kockice kako bi ih posložila i nastavila dalje.
- Posle mamine smrti ja sam ostala da živim i da brinem o maminoj mami, mojoj baki, koja za nekih par meseci puni 90 godina. Dakle, moja borba počinje sa 33 godine, neka strašna količina umora, malaksalosti, nagli gubitak velikog broja kilograma, određene srčane smetnje, odnosno visok krvni pritisak i sve je to nekako pripisivalo o tom nekom emotivnom šoku i stresu. Naravno, i u takvoj situaciji izmeniš preko noći način života i bitisanja i obaveza - priča Olivera.
Uskoro će godinu dana od kako redovno ide na dijalize, kaže da je osjetljiv period bio iza nje.
- Na dijalizi sam od juna prošle godinem, tokom svih ovih godina pratio se razvoj i progresija bolesti i ja sam sklona da verujem, da sam prilično sebi pomogla koliko je god moguće. Sa jedne strane, je bilo vrlo udarno na samom početku. Daleko da podrške nije bilo. Bilo je i danas je ima, ali prvi put u životu sam se susrela sa tim momentom da kada se razboliš i to kažeš, prvo te tapkaju po ramenu i kažu, ajde, nije to tako strašno. I nekako se ljudi, ne svi naravno, neki od kojih to najmanje očekuješ, povuku - ispričala je ona.
Transplantacija će promijeniti sve
Kroz Udruženje Zajedno za novi život, Olivera se bori sa se promeni svijest ljudi kada je donatorstvo u pitanju. Na listi za transplantaciju bubrega je od 10. oktobra prošle godine, za sada to nije dug period, ali može da se oduži ukoliko ne bude bilo donora.
- Kod nekog običnijeg tipa ljudi iz nekih manjih sredina, koji su i dalje u okvirima verovanja manje sredine, što religijskih, što nekog kolektivnog nasleđa. I ne daju svoje, čak i onda kad tog nekog više nema, teško im je da prihvate činjenicu da taj neko, ako mu lekarski tim uz njihovu dozvolu članu porodice uzme jedan, drugi bubreg, jetru, srce i tako dalje, te organe da nekom mladom biću, detetu, neko nastavi da živi, a tog njegovog nema, pa nema. Upravo tako. Ne mogu ljudi tu barijeru odvajanja organa od tela. I dalje to smatraju skrnavljenjem. I prosto ne dozvoljavaju takve stvari. Veruju i dalje u neke ružne priče koje datiraju iz nekih posleratnih vremena, da se tu svašta nešto događa, da se tu raznorazne neke malverzacije, ali od toga nema prosto ništa - rekla je Olivera za Telegraf.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
