Čekić mijenjaju diplomom
BANjALUKA - Srpska u posljednjih pet godina zapošljava sve veći broj doktora nauka, magistara i kadra sa diplomom fakulteta, a upućeni poručuju da je to jasan znak da domaće firme napreduju, ali realni sektor, koji se suočava sa nedostatkom radnika ima problem jer se sve manje omladine školuje za zanate, dok mnogi napuštaju zemlju.
To potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je lani u radnom odnosu bilo 1.428 doktora nauka, dok je taj broj 2017. godine iznosio 1.398. Podaci pokazuju da je lani bilo 2.850 zaposlenih, 373 više nego 2017. Broj radnika sa visokom stručnom spremom lani je dosegao 59.225, dok je pet godina ranije iznosio 50.878.
S druge strane statistički podaci pokazuju da je došlo do pada broja visokokvalifikovanih, kvalifikovanih i polukvalifikovanih osoba. Tako je 2017. broj kvalifikovanih radnika iznosio 30.833, dok je lani spao na 27.779.
Među oblasti koje zapošljavaju najviše zaposlenih spada prerađivačka industrija, građevinarstvo, trgovina na veliko i na malo, popravka motornih vozila i motocikala, ali i djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalnog rada.
Ekonomista Aleksandar Ljuboja naglašava za “Glas” da je dobro što se povećava broj visokoobrazovanih radnika, ali da je nedostatak kvalifikovane radne snage u realnom sektoru tendencija u društvu koja neminovno predstavlja problem.
Uzrok toga je, kako kaže, činjenica da su ta zanimanja slabije plaćena, ali tome je doprinio i veliki broj privatnih visokoškolskih ustanova.
- Činjenica je da se dio radno sposobne snage sa srednjom stručnom spremom, koji bi trebalo da radi u realnom sektoru odlučuje da ne radi to za šta se školovao, već se upisuje na fakultete, jer smatra da će sebi tako obezbijediti bolje uslove za život - rekao je Ljuboja.
Naglašava da su potrebe privrede sve veće, a kvalifikovane radne snage je sve manje.
- Za realni sektor generalno vlada manje interesovanje, a činjenica je i da je, usljed niskih primanja radnika tih profila kod nas, dobar dio iskusnih majstora otišao u inostranstvo, tražeći bolje uslove - zaključuje Ljuboja te dodaje da je neizbježan odliv radne snage, ali i odliv mozgova.
Predsjednik Unije udruženja poslodavaca Saša Trivić rekao je za “Glas Srpske” da je evidentno da se skoro više niko ne školuje za VKV majstore.
- Razlog leži u tome da se dosta radnika obuči za nešto, a nema diplomu koja prati to zanimanje. Razgovaramo da na fakultetima budu otvoreni “kratki studiji”, gdje bi se radnici dokvalifikovali i stekli veća znanja - rekao je Trivić.
Kako kaže, činjenica je da u privredi potrebno sve više stručne radne snage.
- To što iz godine u godinu imamo sve više visokoobrazovanog kadra znači da firme napreduju, a to je i jasan znak i da se razvija tehnologija, kao i da ne prevladavaju manuelni poslovi, što je dobro - rekao je Trivić.
Način života
Aleksandar Ljuboja kaže da su pojedina zanimanja poput vunovlačarstva ili remenarstva odumiru.
- Niski prihodi odvratili su ljude od tih poslova, ali na to su uticali izmjena načina života i navika te veća industrijska, odnosno velikoserijska proizvodnja - rekao Ljuboja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
