Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka BiH: Krediti vezani za evro neće doživjeti sudbinu “švajcaraca”
Građani BiH u posljednje vrijeme, kada se odluče na taj korak, uglavnom dižu kredite sa fiksnom kamatnom stopom, za razliku od nekog ranijeg perioda, a zbog predostrožnosti i straha koliko bi im rata kredita mogla iznositi u budućnosti, a to čine zbog sve restriktivnije monetarne politike Evropske centralne banke koja, boreći se s inflacijom, nastavlja da agresivno podiže troškove novog zaduživanja.
Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” direktor Udruženja banaka BiH Berislav Kutle navodeći da ne postoje zvanični podaci o tome koliko građana trenutno u BiH ima kredite vezane za evro, ali ni koliko je podizanje kamatnih stopa od strane ECB-a procentualno uticalo na rast rata kredita građanima koji su se zadužili po promjenljivoj kamatnoj stopi.
- Te podatke imaju samo banke. Svaka za sebe. Nema zbirnih. U nekom ranijem periodu, prije krize, uglavnom su dizani krediti s promjenljivom kamatnom stopom, jer su bili daleko povoljniji od onih s fiksnom. Ali, za razliku od nekih drugih zemalja, naš bankarski sektor, otkako traje ova kriza, nije značajnije korigovao, odnosno podizao anuitete na podignute kredite. Mislim da ni u narednom periodu neće biti nekih većih korekcija, jer je ovaj sektor stabilan i likvidan. Ali to je ipak natjeralo ljude da sada dižu kredite s fiksnom kamatom. Doduše, i njih je sve manje te banke sve više muku muče kako da plasiraju svoja sredstva - kaže Kutle.
GLAS: Bankarski stručnjaci nedavno su istakli da će, kada je u pitanju Srbija, najveću promjenu u smislu povećanja iznosa rate osjetiti građani koji su kredit uzeli prije nekoliko godina i kojima je ostalo više od 20 godina da ga otplate. Da li će to biti slučaj i kod nas?
KUTLE: To je stvar metodologije banaka. Anuiteti kod dugoročnih kredita utvrđuju se tako da se tokom prvih godina uglavnom otplaćuje kamata. Ali generalno gledajući, ko god, pa i danas, digne kredit i pametno ga uloži, može samo profitirati, jer je sadašnja kamata dva puta manja od inflacije. Gube oni koji imaju novac na štednji. Niko nikada nije imao problem s kamatom, to je tržišna kategorija. Problem je glavnica, koja bude loše uložena. Ako dignete kredit koji olako i besplanski potrošite, onda je normalno da ćete imati problema.
GLAS: Euribor je na maksimalnoj vrijednosti u posljednjih 15 godina. Šta građani mogu očekivati u narednom periodu s obzirom na to da će, prema nekim procjenama, tokom ove godine ECB bar još dva puta podignuti referentnu kamatnu stopu?
KUTLE: ECB želi da inflaciju smanji na ciljanih dva odsto. Kako to ne ide baš predviđenom dinamikom, može se očekivati novo povećanje kamatnih stopa od strane ove banke. Do sada kod nas nije bilo većih korekcija kamata i tako će biti sve dok domaće banke ne podignu kamatne stope na depozite. Kada bi one to uradile i podigle na nivo euribora, što se teoretski već dešava unutar EU, to bi onda bila druga priča, sigurno bi došlo i do značajnog povećanja rata kredita građanima u BiH koji su ih digli po promjenljivoj kamatnoj stopi. Ali verujem da do toga neće doći.
GLAS: Koliko sam Vas shvatio, Vi smatrate da nije realan scenario kao s kreditima vezanim za švajcarski franak?
KUTLE: Ubijeđen sam da jedan takav scenario nije moguć. Mislim i da se te vrste paralele kredita koji su nekada bili vezani za švajcarski franak i sada za evro ne mogu povlačiti.
GLAS: Da li se može reći da su, s obzirom na to da inflacija odbija da se povuče, “municija i oružje” centralnih banaka, uključujući i ECB, istrošeni u dobroj mjeri, ali i da je to oružje bilo neadekvatno?
KUTLE: Teško je naći pravo oružje za ovu inflaciju. Prema teoriji, inflacija se može suzbiti monetarnim mjerama, povećanjem kamatnih stopa na kredite i depozite, kako bi se manje trošilo, što bi onda trebalo da utiče i na smanjenje cijena robe i usluga. Ali geopolitički procesi, odnosi Kine i SAD, sankcije, doveli su do toga da ove mjere centralnih banaka i ne daju očekivane rezultate. Pored toga, mora se biti pažljiv da ne dođe do recesije. Ne treba zaboraviti da svaki lijek u neku ruku predstavlja i otrov. Tako je i u ovom slučaju, ukoliko se pređu neke granice u doziranju lijeka oboljelom.
GLAS: Kakva su Vaša predviđanja kada je u pitanju kretanje inflacije u BiH do kraja ove godine?
KUTLE: Kao prvo, treba znati da je kod nas uglavnom riječ o uvoznoj inflaciji. Povezani smo ekonomski i trgovinski sa Evropskom unijom, ali je i naša marka vezana za evro. Ako evro oslabi za šest ili sedam odsto, isto će se desiti i sa markom. Pored toga, imamo i svoju inflaciju, koja zajedno sa ovom uvoznom negativno utiče na životni standard naših ljudi. U prevodu, do pada inflacije kod nas će doći tek kada dođe do stabilizacije ekonomskih i finansijskih neprilika unutar Evropske unije.
Glavni krivac
GLAS: MMF nedavno je objavio da su korporativni profiti bili najveći pokretač inflacije u Evropi. Prema njihovim procjenama, rastuća korporativna dobit izazvala je 45 odsto inflacije, u poređenju sa 40 odsto zbog rasta uvoznih cijena.
KUTLE: To je generalni problem. Još prije desetak godina na to je upozoreno u Davosu. Profit je postao centar svijeta i razlog postojanja firmi, a ne posljedica dobro obavljenog posla. I sve dok je tako, korporativni profit će dugoročno gledajući negativno uticati na cjelokupni razvoj, ali i kretanje inflacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
