Ukus vojničkog pasulja vraća u davna vremena

Na tradicionalnom druženju “Rade kuva gra”, koje je u nedjelju organizovalo udruženje građana “Moje Nožičko”, okupilo se više od 200 nekadašnjih i sadašnjih mještana i prijatelja ovog sela, od kojih su mnogi pohađali područnu školu u vrijeme kada je Dragomirović, kao domar-poslužitelj, djeci u vrijeme školskog krosa dijelio pasulj u šarenim šoljama od tvrdog papira.

Vrsnom majstoru nije bilo teško da se, i pored narušenog zdravlja, i ove godine prihvati kuvarske palice i četiri sata provede pored kazana u kojem se krčkalo čak 270 litara pasulja. Kaže da mu je bilo teško stajati, jer je prije nekoliko godina slomio nogu, ali uspio je izdržati i pripremiti više od 400 porcija, očekujući da će i ovog puta mnogi tražiti tanjir više, što se i obistinilo.

- Za pripremu mi je trebalo 25 kilograma pasulja, deset kilograma kobasice, osam kilograma rebara, zatim suva slanina i drugi sastojci. Držim se starog recepta i nemam neke posebne tajne u pripremi. Važno je da bude jedna vrsta pasulja i najbolji je “kuruzar”, ali ga sad nema pa koristim “šarac”. Prošle godine sam imao propust, jer je jedan pasulj bio stariji, a drugi mlađi pa se desilo da je jedan bio raskuvan, a drugi nedovoljno kuvan, ali opet se sve slasno pojelo - kaže Rade.

Služeći vojni rok u Sarajevu završio je kurs za kuvara 1964. godine. Poslije je radio u podoficirskoj menzi, a kada se vratio kući iz vojske, svoje kulinarske vještine je primjenjivao po cijeloj srbačkoj opštini.

- Kuvao sam po svim selima, pred zgradom opštine nekoliko puta, a u školi u Nožičkom sam proveo osam godina i odatle nosim najljepše uspomene - rekao je Rade.

Član novoosnovanog udruženja “Za bolji Martinac” iz Starog Martinca Miroslav Ćetojević kaže da sa Nožičanima gaje prijateljske odnose kroz razne manifestacije.

- Mi kod njih jedemo grah, a oni kod nas dolaze na “Kupusijadu”, koju smo do sada organizovali dva puta, a u oktobru planiramo i treći put. Okupljamo se svake godine i kroz udruženje “Novi asfalt” da bismo slavili asfaltiranje puta koji je prije više decenija povezao naša sela - rekao je Ćetojević.

Da se za pasulj iz Nožičkog daleko čuje, potvrdio je i Miodrag Marjanović, vlasnik Specijalističkog centra “Kuća zdravlja” iz Banjaluke, Doboja i Prnjavora, koji dolazi gotovo svake godine sa suprugom Draganom, koja je porijeklom iz ovog sela.

- Imam utisak da je pasulj svake godine sve ukusniji i vjerujem da me osjećaj ne vara. Veoma sam vezan za ovo selo - rekao je Marjanović.

Predsjednik udruženja “Moje Nožičko” Velimir Mikulić kaže da ovo druženje tradicionalno organizuju na pravoslavni praznik Duhovi, a ove godine, pored lokalnih mještana, imali su posjetu i brojnih Nožičana koji sada žive u dijaspori.

- Imamo 265 članova u udruženju i to su uglavnom oni koji imaju rodbinske i prijateljske veze sa našim selom, ali smo vrata otvorili za sve. Imamo i druge aktivnosti ove godine, pekli smo božićne kolače, organizovali vaskršnje igre i proslavili Pravoslavnu novu godinu prikupljajući sredstva za ekskurziju naših đaka. Narednog mjeseca ćemo novčano nagraditi i najbolje učenike iz našeg sela. Veoma smo složni i po tome smo prepoznatljivi u Srpcu - rekao je Mikulić.

Papirne kutijice

Velimir Mikulić kaže da su se ove godine potrudili da druženje bude autentično, kao i prije tri-četiri decenije, kada je Rade Dragomirović bio njihov glavni kuvar.

- Inspirisani nekadašnjim školskim krosom kada se jelo iz papirnih šoljica, pripremili smo papirne kutijice od pola litra pa su posjetioci mogli pasulj i da ponesu kući - rekao je Mikulić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.