VERSKE SEKTE - Crna ruža - Satanistički ritual žrtvovanja na grobljima

U Jugoslaviji sekta se našla u žiži javnosti povodom dva incidenta koji su se zbili u Vojsci Jugoslavije, 1993. godine. Radilo se o dva masovna ubistva u kasarnama u Vranju i Šapcu, čiji su počinioci bili vojnici, Mađari rodom iz Subotice i Beške, inače članovi Crne ruže

********************************

Osnivač Satanine crkve u SAD, Anton Levi, čije je pravo ime Anton Šandor la Vej osnovao je u Mađarskoj, u Segedinu, ogranak svoje sekte za Evropu, pod nazivom Sotona. Odatle je baš uoči rata u prethodnoj Jugoslaviji, inicirano osnivanje sekcije tog evropskog ogranka za Jugoslaviju, sa sedištem u Subotici. Crna ruža je odabrana za znamenje te sekte da bi se naglasio jači ekstremizam u odnosu na O.R.M. i podvukao značaj upražnjavanja crne magije na njihovim seansama.

O sekti pod imenom Crna ruža prvi put se u javnosti čulo 1992. godine, kada je Bora Lazukić, novinar "Borbe", objavio da je otkrio grupu od 1.500 do 2.000 mladića i devojaka koji su se okupljali na subotičkom groblju i izvodili satanistički ritual. U toj grupi bilo je mnogo maloletnika, koji su, nakon konzumiranja droge, orgijali i učestvovali u ritualu žrtvovanja. Iako sektu čine pripadnici skoro svih nacionalnosti, većinu predstavljaju Mađari. Tajanstveni šef sekte uvek nosi masku i kapuljaču, krijući identitet, ali tečno govori i srpski i mađarski.

Propovijed u diskotekama

Pripadnici ove sekte u Subotici okupljaju se na pravoslavnom groblju, u diskotekama, na stovarištima i u obližnjim šumarcima. Proteklih godina sekta je proširila svoj uticaj i na područja Beške, Kanjiže, Čoke, Mola, Novog Sada i Beograda. Indikativno je da njeni članovi šenluče, uglavnom, na pravoslavnim grobljima, uz glasnu muziku odabranih grupa ("Division", "Bauhaus", "Butthole surfers", "MC 5", "Test dept", "Sisters of mercy", "The Faust", "Velvet Underground"), čupajući krstove i pobijajući ih naopako.

Na seansi svi članovi sekte uzimaju drogu i, pod nadzorom vođe, upadaju u trans. Prvi kome to pođe za rukom smatra se posebnim "srećnikom" i dovodi se u centar iscrtanog pentagrama na grobu, koji zamenjuje oltar. Tada mu vođa sekte određuje termin samoubistva, i to u roku od jedne nedelje do godinu dana. Taj datum mu se upisuje tetovažom, na levoj ruci između kažiprsta i palca. Pritisak grupe da se samoubistvo izvrši je toliko veliki da "srećnik" gotovo da nema drugog izbora.

Ako se naznačenog dana to lice nalazi u vojsci ili u inostranstvu, sekta nalazi načina da mu doturi pisamce na kome je nacrtana crna ruža i napisan datum samoubistva, što predstavlja opomenu. U slučaju da se član sekte pokolebao oko ispravnosti suicida, ili se opire tom činu iz nekih drugih razloga, sekta pojačava pritisak, uključujući i telefonske pretnje da će "oni učiniti ono što je Sotoni obećano".

Inače, Sotoni se prinose, pored života članova sekte, i "žrtve" iz profanog sveta. U SAD se neretko dešavalo da se otme devojčica, da bi je na mestu seanse članovi sekte silovali, a onda bi je obrednim bodežom izmasakrirali, prskajući se njenom krvlju i prinoseći je kao žrtvu. U Jugoslaviji se za žrtvu najčešće uzima neka životinja, a zabeleženi su i činovi sodomije neposredno pre žrtvovanja te životinje.

U Jugoslaviji sekta se našla u žiži javnosti povodom dva incidenta koji su se zbili u Vojsci Jugoslavije, 1993. godine. Radilo se o dva masovna ubistva u kasarnama u Vranju i Šapcu, čiji su počinitelji bili vojnici. Mađari rodom iz Subotice i Beške, inače članovi Crne ruže.

Prvi zločin zbio se 3. juna 1993. godine u kasarni "Južnomoravske brigade" u Vranju. Vojnik Jožef Meneder ubio je šest vojnika, jednog zastavnika, a zatim je i sam stradao. Ubica je, pokazalo se kasnije, na levoj podlaktici imao istetoviran obrnuti krst i datum – 3. jun 1993. Prilikom istrage, u njegovoj sobi u roditeljskom domu, pronađeni su: metalni obrnuti krst na crnom kanapu, kao deo nakita koji se nosi oko vrata, metalni znak obrnutog pentagrama, časopisi, crteži, razglednice sa temom "Bad Religion " (Loša vera) i druge amajlije koje nedvosmisleno potvrđuju njegovu pripadnost satanističkoj sekti. Isti takvi predmeti su pronađeni i kod nekih pripadnika sekte Vatra pakla, Loša vera, itd., što samo potvrđuje tezu da se radi o istoj sekti – satanističkoj, sa različitim nazivima ogranaka. Na primer, pripadnici Loše vere se od Crne ruže uopšte ne razlikuju, osim po tetovaži. Jer, njihovim sledbenicima je na levom ramenu istetoviran pentagram, na desnom antikrst, a iza uha tri šestice...

Ubistva vojnika

Samo nekoliko dana nakon ubistva u Vranju, u kasarni "Mika Mitrović" u Šapcu, vojnik Nandor Kiš iz Subotice, prilikom smene straže, ubio je jednog vojnika i desetara, a nekoliko prisutnih teže ranio i potom izvršio samoubistvo. Cilj i ovog zločina je, doktrinarno, bio da se žrtvovanjem života pripadnika sekte i što većeg broja ljudi "uveća Satanina moć i produži Njegov život" i, globalno, da se stvori ustrojstvo sveta kakvo je bilo pre "božjeg dela na Zemlji", a to je stanje – haosa. Međutim, politički cilj onih koji su instrumentalizovali pripadnike satanističkih sekti bio je da se, kao posledica tih ubistava, izazovu međunacionalne tenzije u SRJ i oslabi ugled VJ u društvu, te poljulja njena stabilnost "iznutra".

Za proteklih pet godina, moglo bi se reći da je jedino vojska problemu delovanja destruktivnih sekti prišla organizovano, sistematično i celovito, pa uspeh nije izostao. Svi ostali društveni organizmi koji su bili napadnuti, a posebno u oblasti obrazovanja, zdravstva, unutrašnje bezbednosti, te Srpska pravoslavna crkva – nisu odgovorili na način koji bi garantovao uspeh u borbi protiv takvog delovanja.

Povodom navedenih masovnih ubistava u objektima VJ, reagovalo je samo udruženje građana koje se bori protiv zloupotreba ljudi i njihovih verskih osećanja – JAKI. Njen predsednik, dr Vukadin Cvetanović je javno izneo podatak da se veza između satanističkog centra za bivšu Jugoslaviju u Ljubljani i satanskih sekti u Srbiji održava preko jednog službenika belgijske ambasade.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.