Zaduženima samo 150 milijardi evra

Kako je saopštio predsjedavajući ministara finansija Evrogrupe Žan Klod Junker, na telefonskoj ministarskoj sjednici postignut je dogovor o upućivanju dodatnih 150 milijardi evra MMF-u kroz bilateralne zajmove, prenijele su agencije.

Ministri finansija EU u ponedjeljak su razgovarali o nalaženju sredstava za jačanje MMF-a da bi mogao da obezbijedi bolju odbranu od krize. Od 17 zemalja evrozone, Grčka, Irska i Portugalija, koje su najjače pogođene krizom i koje su dobile pakete novčane pomoći od više milijardi evra, neće davati dodatna sredstva MMF-u.

 - Od preostalih deset zemalja EU koje nisu članice evrozone, samo četiri su se čvrsto obavezale da će doprinijeti tom fondu MMF-a za pomoć zemljama evrozone - Češka, Švedska, Danska i Poljska - rekao je Junker, ne navodeći međutim koliko će koja zemlja doprinijeti.

Poljska je ranije rekla da će dati oko šest milijardi evra, a Danska je obećala 5,4 milijardi evra.

Njemačka će sljedeće godine u novi fond evrozone za spas prezaduženih članica uplatiti 8,6 milijardi evra, dvostruko više nego što se očekivalo, objavio je njemački dnevni list "Di Velt".

Zemlje EU su pozvale ostatak svijeta da učestvuje u jačanju specijalnog fonda MMF-a kako bi on imao sredstva da pomogne zemljama evrozone koje su suočene s dužničkom krizom.

- Evropska unija bila bi zahvalna kada bi članice G20 kao i druge finansijski čvrste zemlje članice MMF-a podržale napore za očuvanje svjetske finansijske stabilnosti i doprinijele povećanju sredstava MMF-a - dodao je Junker.

Lideri EU su na samitu u Briselu 8. i 9. decembra postigli dogovor za spas zajedničke valute, u skladu sa kojim će se u fond MMF-a "upumpati" 200 milijardi evra.

Međutim, ova suma je postala neizvjesna pošto je Velika Britanija odbila da prihvati promjene sporazuma EU u cilju spasa evra.

Njemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele rekao je da se mogu riješiti nesuglasice sa Britanijom u vezi sa budućnošću Evrope.
Poslije razgovora sa britanskim kolegom Vilijemom Hejgom Vestervele je rekao da želi da "premosti sve probleme dvije zemlje" i poveže Berlin i London mostom preko Evrope.
Na pitanje o mogućnosti da Britanija potpiše sporazum sa EU on je rekao da je "to izvodljivo uz dobru volju".

Rizik Britanije

Više od tri miliona radnih mjesta u Britaniji biće ugroženo ako zemlja ne ostane u srcu Evrope, upozorili su danas vodeći biznismeni. U pismu listu "Dejli telegraf" 20 biznismena kažu da je "imperativ" da Britanija ima svoje mjesto za pregovaračkim stolom kada se donose važne odluke o Evropi.
Među potpisnicima pisma su ser Ričard Branson iz kompanije "Virdžin" i ser Majk Rejk, predsjedavajući Britanskog Telekoma koji tvrde da je budućnost Evrope od suštinskog značaja za ekonomske interese Britanije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.