Za njemački pakt glasalo 25 zemalja
BRISEL - Ukupno 25 država Evropske unije, sve osim Britanije i Češke, usvojilo je sporazum o fiskalnom paktu kojim se uvode strože mjere zajedničke evropske budžetske discipline, a koji je nametnula Njemačka.
Te dvije zemlje rezervisane su prema paktu koji nameće stroge mjere štednje za zemlje koje pretenduju na pristup 500 milijardi evra vrijednom stabilizacionom fondu, koji treba da im omogući pristup povoljnim kreditima.
Velika Britanija zapravo je odbila učešće u fiskalnom paktu još prošlog mjeseca, a jedan neimenovani britanski diplomata rekao je da se London paktu protivi jer to "ekonomski ugrožava državu", prenijele su agencije.
Predstavnici Češke, poslije više od sedam časova rasprave, odlučili su da se vrate u Prag na konsultacije, a kako navode pojedini izvori, Češka najavljuje i mogućnost da se o sporazumu građani izjasne na referendumu.
Predsjednik Francuske Nikola Sarkozi objašnjava da češki premijer iz ustavnih razloga nije želio da se priključi budućem fiskalnom paktu.
Češki premijer Petr Nečas rekao je da odbijanje Češke da potpiše novi sporazum o budžetskoj odgovornosti ne mora da bude zauvijek, a Prag bi mogao da se priključi kasnije.
Njemački kancelar Angela Merkel pozdravila je odluke donesene na vanrednom samitu, ističući da je to zaista "izuzetno dostignuće".
Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da dogovor o budžetskoj stabilnosti ne proizvodi nikakve obaveze za Veliku Britaniju, ali će London nastaviti da prati mjere koje Unija usvaja radi "uvođenja reda" u zoni evra.
On je ismijao odluku Sarkozija da jednostrano oporezuje finansijske transakcije, ocijenivši da će Velika Britanija zahvaljujući toj odluci moći da otvori vrata dolasku "mnogih francuskih banaka".
- Nevjerovatno je da neko može učiniti tako nešto - rekao je Kameron u vezi sa Sarkozijevom odlukom da uvede taj porez ne čekajući pristanak evropskih partnera.
Predsjednik EU Herman van Rompej je rekao da je održani samit EU najvažnija faza u borbi sa aktuelnom dužničkom krizom.
Predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, pak, rekao da je ulog u borbi protiv krize stavljen ne na kratkoročne, već na fundamentalne mjere.
Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod tri odsto, a zemlje koje probiju taj plafon ne samo da ne mogu da računaju na stabilizacioni fond već mogu biti tužene pred Evropskim sudom zbog probijanja budžetskog deficita.
Grčka se spasila tutora
Tema samita je i Grčka, koja pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra. Paralelno s tim, Njemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole finansijske politike te zemlje.
Vlasti u Berlinu predložile su da Grčka bude stavljena pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Međutim, taj prijedlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
