Uvoz anulirao povećanje izvoza
Banjaluka - Spoljnotrgovinska razmjena BiH porasla je u prvih devet mjeseci ove godine za 3,6 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period i dostigla 19 milijardi maraka, a gotovo identične stope rasta imali su i izvoz i uvoz.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, uvoz je u prva tri kvartala iznosio 11,871 milijardu maraka i na godišnjem nivou porastao je za 3,59 odsto. Izvoz je istovremeno vrijedio 7,130 milijardi maraka, što predstavlja rast od 3,61 odsto. Veći obim trgovine i identična kretanja u pogledu rasta izvoza i uvoza doveli su do povećanja spoljnotrgovinskog deficita za 3,55 odsto, na 4,740 milijardi maraka.
- Ovakve promjene rezultirale su pokrivenošću uvoza izvozom od 60,01 odsto, što je više za 0,02 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Pozitivni efekti povećanja izvoza nisu doprinijeli smanjenju spoljnotrgovinskog deficita usljed rasta uvoza - kazala je stručni saradnik u Sektoru za makroekonomski sistem pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH Belma Hasić.
Ubjedljivo najveći trgovinski partner BiH je Evropska unija sa čijim članicama je obavljeno 71,1 odsto ukupne razmjene. Na tržište EU izvezena je roba u vrijednosti od 5,160 milijardi maraka, što je za 4,86 odsto više u odnosu na prvih devet mjeseci prošle godine. Uvoz je, međutim, rastao po gotovo dvostruko većoj stopi od 8,34 odsto i dostigao 8,351 milijardu KM.
- Pokrivenost uvoza izvozom sa zemljama EU iznosi 61,8 odsto, a spoljnotrgovinski deficit 3,191 milijardu maraka, što pokazuje negativno kretanje usljed povećanog uvoza i nedovoljnog povećanja izvoza - kazala je Hasićeva.
BiH je zabilježila još veći disbalans u trgovini sa zemljama obuhvaćenim sporazumom o regionalnoj zoni slobodne trgovine (CEFTA). Uvoz iz ovog bloka je porastao 5,77 odsto, na 1,857 milijardi, dok je izvoz smanjen 1,22 procenta i iznosio je 1,073 milijarde maraka.
- Najveći rast uvoza od 10,98 odsto ostvaren je u oblasti hemijsko-farmaceutskih proizvoda, đubriva, kaučuka, plastike i guma, dok je izvoz najviše povećan u agroindustrijskom sektoru i rast je iznosio 14,72 odsto. Rast izvoza u agroindustrijskom sektoru se može ocijeniti pozitivnim s obzirom na turbulentne događaje koji su usporavali izvoz u Rusiju i Tursku - rekla je Hasićeva.
Sektor mineralnih goriva imao je najveći pad i uvoza i izvoza usljed nižih cijena nafte.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
