Upaljen žuti alarm za bankarski sektor

Ocjena je to Udruženja ekonomista RS - SWOT koje je analiziralo stanje u finansijskom sektoru Srpske sa posebnim akcentom na bankarski. U analizi je navedeno da su negativne tendencije u bankarskom sektoru RS iz 2014. nastavljene i u toku 2015. i u prvoj polovini 2016. godine. One se, prije svega, odnose na gašenje još jedne banke, Banke Srpske, pri čemu će kao i u slučaju Bobar banke deponenti ostati bez desetina miliona KM.

- To će se, pored direktnih finansijskih gubitaka za deponente, mahom javna preduzeća i institucije, negativno odraziti i na rejting Agencije za bankarstvo RS i uopšte na povjerenje javnosti u domet prudicione kontrole koju ova institucija sprovodi, a samim tim i na povjerenje u cijeli bankarski sektor - istaknuto je u analizi.

Njeni autori ističu da nisu iznenađeni razvojem događaja budući da su još prije nekoliko godina upozoravali da su intervencije Investiciono-razvojne banke RS u dokapitalizaciju privatnih banaka vrlo sporan instrument za prevazilaženje problema.

- Postavlja se pitanje podsticanja moralnog hazarda menaxmenta i nezavisnosti banaka koje primaju ovaj vid pomoći. Takođe smo naglašavali i da je kod nekih banaka osnovni problem način njihovog poslovanja skopčan sa pretjeranim prihvatanjem rizika, a ne bilo koji pojedinačni događaj - piše u analizi.

Imajući u vidu pomenute negativnosti, ističu autori analize, paljenje ‘utog alarma se javlja kao neophodnost.

- To nije alarm za uzbunu i ne znači da je stanje u bankarskom sektoru kritično i da ima mjesta bilo kakvoj panici. Većina banaka i dalje posluje uspješno, bankarski sektor u cjelini je dobro kapitalizovan, a rezerve za pokrivanje potencijalnih gubitaka su značajne. Međutim, žuti alarm sugeriše da je potrebna pojačana pažnja da stvari ne bi izmakle kontroli - navedeno je u analizi.

Podsjećaju da je to uočio i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je u sklopu priprema za sklapanje novog aranžmana sa BiH polovinom godine zatražio i nezavisnu reviziju najbrže rastućih banaka u BiH da bi bilo utvrđeno njihovo stvarno stanje, za šta će se pobrinuti revizorske kuće iz "velike četvorke".

- Rano uočavanje potencijalnih problema je bitno, posebno što vlasti u BiH i RS zapravo i nemaju dovoljno izgrađenu institucionalnu strukturu koja bi mogla da obuzda krizu prije nego što ona poprimi šire razmjere - navedeno je u analizi.

Upozoreno je da su domaći mehanizmi za djelovanje u slučaju da se prudiciona kontrola pokaže neadekvatnom, kao što se pokazalo na primjeru Bobar banke i Banke Srpske, prilično ograničeni.

- Postoji Agencija za osiguranje depozita BiH, ali sa netransparentnim kapacitetima zbog čega je nejasno da li bi mogla efikasno da pomogne u slučaju problema u nekoj od velikih, sistemski važnih banaka. Kapaciteti Centralne banke BiH su limitirani sistemom valutnog odbora. Zbog toga pozdravljamo interesovanje MMF-a za stanje u bankarskom sektoru i sa nestrpljenjem, i pomalo strahom, očekujemo da vidimo rezultate rada revizorskih kuća - navedeno je u analizi Udruženja ekonomista RS - SWOT.

Pad bilansne aktive i kapitala

U 2015. godini prvi put nakon 2009. bankarski sektor je zabilježio smanjenje bilansne aktive i bilansnog nivoa za 0,2 odsto. O ozbiljnosti situacije, ipak, rječitije govori kretanje neto kapitala, koji je nakon smanjenja od oko šest odsto u 2014. pao za oko 16 odsto u 2015. godini, spustivši se na taj način na nivo od 664 miliona KM.

Koeficijent adekvatnosti kapitala je na taj način pao na 14,23 odsto i prvi put u posljednjih nekoliko godina našao se ispod svojevrsne neformalne donje granice od 14,5 procenata koju je prije nekoliko godina postavila Agencija za bankarstvo RS, dok je zakonski minimum 12 odsto.

Mlaki rast kredita

Bruto krediti su na kraju 2015. iznosili 4,846 milijarde KM. Iako se radi o blagom rastu od 2,4 odsto u odnosu na kraj 2014, taj trend raduje budući da je prošle godine zabilježen pad od 2,9 odsto.

Došlo je i do blagog popravljanja sektorske strukture kredita, jer su zajmovi privatnim preduzećima i građanima porasli, dok su krediti Vladi, njenim institucijama i javnim i državnim preduzećima smanjeni. Ipak, zabrinjava nastavak trenda pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolija, jer su nekvalitetni krediti na kraju 2015. iznosili 747,1 milion KM, što je povećanje za čak deset odsto u odnosu na kraj prethodne godine. Učešće nekvalitetnih u ukupnim kreditima na kraju 2015. je iznosilo 15,41 odsto, što je rast od 1,06 odsto u odnosu na kraj prethodne godine. Rezerve za nekvalitetne kredite iznosile su 490,9 miliona KM.

Finansijski minus od 79,1 milion KM

Druga strana medalje kod rezervisanja je njihov uticaj na profitabilnost bankarskog sektora.

Bankarski sektor RS je u 2015. godini imao gubitak od 79,1 milion KM, pri čemu je šest banaka poslovalo pozitivno i zajedno su ostvarile dobitak od 59,5 miliona, dok su tri banke zajedno ostvarile nevjerovatan gubitak od 138,6 miliona KM. Lavovski doprinos stvaranju ovog gubitka dala je Banka Srpske sa minusom od čak 90 miliona KM. Hipo banka je zabilježila visok gubitak od 46,15 miliona KM, ali se radi o mnogo većoj banci u stranom vlasništvu, a gubitak od 2,43 miliona imala je Komercijalna banka.

Građani pogurali rast ukupnih depozita

Najznačajniji pozitivan trend u bankarskom sektoru RS u proteklih šest-sedam godina je stalni rast depozita građana.

Time se popravlja nekada izrazito nepovoljna struktura depozita, jer su banke bile visoko zavisne od depozita matičnih banaka iz inostranstva i od depozita države. Građani su u 2015. povećali depozite za 263 miliona KM ili 11 odsto, čime je udio u ukupnim depozitima porastao na 53 odsto sa 50 procenata godinu ranije. Vlada i njene institucije, javna i privatna preduzeća i bankarske institucije povećali su depozite za oko 193 miliona KM ili četiri odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.