Štediše bi mogle ostati bez novca
Sarajevo - Iako je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu još u novembru prošle godine presudio da je Slovenija odgovorna za povrat stare devizne štednje štedišama podružnica Ljubljanske banke izvan te zemlje, a da je Srbija odgovorna za povrat te štednje štedišama Invest banke izvan pomenute države, štediše iz BiH mogle bi ostati bez svog novca.
Potvrdila je to za agenciju Anadolija predsjednik Upravnog odbora Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH Amila Omersoftić.
Sud u Strazburu je spomenutom presudom naredio Sloveniji i Srbiji da moraju vratiti deviznu štednju svim štedišama njihovih banaka pod istim uslovima kako su tu štednju vratili svojim građanima. Štediše iz BiH očekivale su isplatu novca najkasnije u roku od pola godine od donošenja presude.
Omersoftićeva je na sastanku sa premijerom FBiH Nerminom Nikšićem ukazala na posljedice koje mogu nastati iz razloga što je Federacija BiH dozvolila da se u presudi Evropskog suda za ljudska prava u "predmetu Ališić", Republika Slovenija i Republika Srbija tretiraju vlasnikom državne imovine u BiH.
Kako bi izbjegli mogućnost plaćanja milionskih obaveza, Slovenija i Srbija su utvrdile da je stara devizna štednja korišćena u postupku privatizacije u FBiH, te osporavaju pravo naplate potraživanja od tih država.
Omersoftićeva negira da je stara devizna štednja korišćena u privatizaciji i zato od Nikšića zahtijeva da Vlada FBiH obezbijedi vlasnicima stare devizne štednje Ljubljanske banke, Investbanke Beograd i JIK banke potvrdu da "sertifikati stare devizne štednje nisu korišćeni, niti su mogli biti korišćeni u postupku privatizacije u FBiH".
- Da ta sredstva nisu mogla biti korišćena u privatizaciji u FBiH potvrđuje i činjenica da su sve devize iz BiH prenesene u Narodnu banku Slovenije i Beogradsku banku, što je bio bitan dokaz da Evropski sud utvrdi odgovornost Slovenije i Srbije - naglasila je Omersoftićeva i dodala da Vlada FBiH nije ništa preduzela da bi zaštitila građane.
Omersoftićeva je upozorila Vladu FBiH da će štediše, ukoliko ne udovolji njihovim zahtjevima, od federalnih vlasti tražiti naknadu štete.
- Ukoliko na zahtjev štediša Vlada FBiH u roku od 15 dana ne izda potvrdu da devizna štednja položena kod banke i evidentirana kao privatizacijski sertifikat nije korišćena, niti je mogla biti korišćena u postupku privatizacije u FBiH, tražićemo da naknadu štete sa zateznom zakonskom kamatom, računajući šest mjeseci od dana pravosnažnosti presude u "slučaju Ališić", snosi BiH, odnosno FBiH - konstatovala je Omersoftić.
Odgovornost na FBiH
Omersoftićeva navodi da su u Vladi FBiH svjesni da je odgovornost na FBiH, odnosno na federalnom Ministarstvu finansija za svu štetu koju mogu trpjeti štediše iz BiH.
Štedišama Ljubljanske banke iz BiH duguje se oko 350 miliona tadašnjih njemačkih maraka, a štedišama Invest banke oko 120 miliona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
