Skroman rast deviznih rezervi
BANjALUKA, SARAJEVO - Devizne rezerve Centralne banke BiH na kraju prošle godine iznosile su 16,29 milijardi KM, što je povećanje od 224 miliona maraka na godišnjem nivou, a prema riječima ekonomista, to je vrlo skroman rast.
Podaci Centralne banke BiH pokazuju da je taj rast na godišnjem nivou 1,4 odsto. Iz ove finansijske institucije juče su saopštili da su devizne rezerve na kraju decembra prošle godine u odnosu na mjesec ranije porasle za 605,1 milion KM ili 3,9 odsto.
Ukupni krediti domaćim sektorima u BiH na kraju decembra 2023. godine iznosili su 23,55 milijardi i veći su za 247,4 miliona KM ili 1,1 odsto u odnosu na novembar iste godine.
- Rast kredita registrovan je kod stanovništva i to za 26 miliona KM ili 0,2 odsto, privatnih preduzeća za 144,5 miliona KM ili 1,5 odsto, nefinansijskih javnih preduzeća za 35,3 miliona KM ili 5,9 odsto, vladinih institucija za 17,7 miliona KM ili 1,6 odsto te ostalih domaćih sektora za 24 miliona KM ili 11 odsto - navedeno je u dokumentu o monetarnim kretanjima Centralne banke BiH, u kojem se ističe da je godišnja stopa rasta ukupnih kredita u decembru 2023. iznosila 6,7 odsto, što je nominalno oko 1,48 milijardi KM.
Ekonomista Aleksandar Ljuboja kaže za “Glas” da su ostvareni procenti vrlo skromni u relativnom i apsolutnom iznosu, a razlog je mala, slaba i krhka ekonomija.
- Trebalo bi da je taj rast veći, ali naša privreda je naslonjena na EU, gdje se bilježi recesija, prisutni su potresi kako u finansijskim sektorima tako i u sektoru robe, proizvodnje, prerađivačke industrije. S druge strane neevropske zemlje, poput država Dalekog istoka, Rusija i SAD imaju rast industrijske proizvodnje i bruto nacionalnog proizvoda. Zabrinjava neaktivno korišćenje novčanih sredstva i to što Centralna banka ima poziciju fikusa. Trebala bi da obavlja niz poslova u ubrzavanju kreditnih i drugih aktivnosti, odnosno plasira rezerve za investicione cikluse u infrastrukturi, koji su nam neophodni - rekao je Ljuboja.
On je istakao da zbog složenog uređenja zemlje i istorije odnosa tri naroda u BiH politika ima presudan uticaj u donošenju ključnih odluka, a ne ekonomija.
- Svi ti procenti mogli bi rasti ukoliko bismo se ozbiljno pozabavili međusobnim odnosima i povjerenjem, da postoji dogovor o razvoju i unapređenju energetskih i infrastrukturnih projekata. S druge strane ne možemo biti zadovoljni ni sa tim malim porastom kredita, koji su osnovni izvor investicionih ciklusa u privredi. Kada su u pitanju fizička lica i tu nam treba veći rast, jer potrošnja koju generišu krediti, ako bi jednim dijelom bila usmjerena na domaće proizvode i usluge, bila bi jedan od modela koji bi uticao na ubrzavanje ekonomskih procesa - naglasio je Ljuboja.
Depoziti
Prema podacima Centralne banke BiH ukupni depoziti domaćih sektora na kraju decembra 2023. godine iznosili su 31,11 milijardi KM i u odnosu na novembar iste godine povećani su za 172,4 miliona KM ili 0,6 odsto.
Rast depozita na mjesečnom nivou ostvaren je u sektoru stanovništva i privatnih preduzeća, dok je smanjenje prisutno kod nefinansijskih javnih preduzeća, vladinih institucija i ostalih domaćih sektora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
