Sjajni novajlija u EU sada posrće
Ljubljana - Andrej Plut se oduvijek smatrao srećnim što živi u Sloveniji, nekada najprosperitetnijoj među zemljama bivše Jugoslavije, a zatim među zemljama istočne Evrope koje su postale članice Evropske unije poslije pada komunizma, javile su agencije.
Danas ovaj 55-godišnji stomatolog ne može da odgonetne šta je pošlo po zlu u njegovoj maloj alpskoj zemlji, koja se suočava sa teškom recesijom i kolapsom finansijskog sektora u 17-članoj evropskoj monetarnoj uniji, prenosi američki “Asošijeted pres”.
- Nekada smo tako dobro živjeli. Sada ne znamo šta sutra nosi - naveo je Plut.
Kriza bi Sloveniju mogla da primora da postane šesta članica evrozone, i prva među bivšim socijalističkim zemljama tog bloka, koja mora da zatraži paket pomoći da bi izbjegla bankrot.
Direktni uzrok krize je nekontrolisano davanje pozajmica državnih banaka tržištu nekretnina i neprofitabilnim kompanijama koje sada nisu u mogućnosti da otplaćuju dugove. Stručnjaci, međutim, prepoznaju i osnovni uzrok - uprkos prividnoj modernizaciji ekonomije, Slovenija zapravo nikada nije završila tranziciju od socijalizma ka slobodnom tržištu.
Umjesto da bude obavljena privatizacija fabrika i druge imovine, državne kompanije uglavnom su ostale u javnom vlasništvu ili je struktura njihovog vlasništva mutna, a inostrani investitori držani su podalje.
- Slovenci nikada zaista nisu prigrlili kapitalizam - navodi vodeći slovenački sociolog Niko Tus.
Kada je početkom 1990-ih počela dezintegracija bivše Jugoslavije, Slovenija je prva i uz najmanje štete napustila federaciju, pokrenuvši ekonomske i socijalne reforme. Slovenačka izvozno orijentisana privreda doživjela je procvat krajem 1990-ih i početkom 2000-ih.
Ljubljana se pridružila EU 2004. bez mnogo buke, modernizovala se, izgradila infrastrukturu i moderne puteve i usvojila evro 2007. Takođe je imala najviše plate i životni standard među bivšim komunističkim državama koje su postale članice Unije u isto vrijeme.
Međutim, u naizgled savršenom sistemu su se, tokom globalne finansijske krize iz 2008, pojavile prve pukotine.
Slovenija, sa BDP-om od oko 35 milijardi evra, pretrpjela je tešku recesiju 2009, kada je ekonomija samo u jednoj godini potonula za više od osam odsto, a zatim nastavila da tone.
Rezultat je bio oštar pad izvoza i životnog standarda, kao i rast nezaposlenosti, koja trenutno iznosi oko 12 odsto, gotovo dvostruko više u odnosu na 2008. Obim nenaplativih kredita banaka narastao je na šest milijardi evra ili oko 17 odsto BDP-a.
Savjet
Međunarodni monetarni fond navodi da je trenutna recesija u Sloveniji, koju opisuje kao jednu od najgorih u Evropi, pokazala da je “raniji slovenački ekonomski model neodrživ”.
Predsjednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti nedavno je Ljubljani dao dobar savjet.
- U dugoročnom je nacionalnom interesu Slovenije da otvori svoju ekonomiju za strane investitore - rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
