Rizik od još dublje privredne krize
VAŠINGTON - Postoji rizik da tekuća privredna kriza u Evropi postane još dublja, a period oporavka bude duži nego što se ranije predviđalo, ako se nastavi pad poslovnog povjerenja i tražnje u globalnoj ekonomiji, upozorili su eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u najnovijoj analizi stanja zdravlja evropske privrede, prenio je Tanjug.
Globalna finansijska kriza je veoma negativno uticala na najrazvijenije, ali i evropske privrede u usponu, ističe se u analizi pod naslovom "Izgledi regionalne ekonomije: Evropa", koja je objavljena na sajtu MMF.
MMF prognozira da će se privredni rast u najrazvijenijim evropskim ekonomija ove godine smanjiti za četiri odsto, dok bi u 2010. godini trebalo da opadne, ali blago.
Pad ekonomske aktivnosti u evropskim zemljama, koje su od početka ove decenije imale snažan privredni uspon, biće ove godine, kako ocenjuje MMF, još veći - minus 4,9 odsto, dok će se tokom 2010. minimalno uvećati.
Privredni rast u Njemačkoj, čija privreda je bez premca u zoni evra i cijeloj EU, opašće ove godine, prema procjeni MMF, 5,6 odsto, osjetno više nego što se ranije predviđalo.
Za Italiju se u 2009. prognozira pad privredne aktivnosti od 4,4 odsto, za Veliku Britaniju - 4,1, Španiju - 3,3, a Francusku i Švajcarsku tri procenta. U svih pet navedenih zemalja i iduće godine se očekuje blag negativan privredni rast, izuzimajući Francusku, u kojoj bi trebalo da se ostvari minimalan skok ekonomske aktivnosti.
U Rusiji će negativan ekonomski rast ove godine biti još veći - minus šest odsto, dok se za Češku, Mađarsku i Poljsku predviđa pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, 3,3 i 0,7 procenata. Mađarska bi i iduće godine trebalo da ima blago negativnu stopu rasta, dok će češki BDP stagnirati, a poljski se uvećati za 1,3 odsto, prognoziraju stručnjaci MMF-a.
Stvaranje uslova za jači privredni oporavak podrazumijeva usaglašenu akciju na evropskom nivou, ocjenjuju ekonomski stručnjaci MMF-a i preporučuju, između ostalog, da se posebna pažnja obrati na dokapitalizaciju banaka, osiguranje likvidnosti i rješavanje problema loših zajmova.
Članicama Evropske unije preporučeno je da u vođenju fiskalne politike obrate pažnju i na stanje javnih finansija i visinu budžetskog deficita.
Sniženje kamata
U izvještaju MMF se ističe da makroekonomska politika treba u Evropi da osigura jačanje tražnje, dok centralne banke moraju koristiti sva raspoloživa sredstva da snize kamatne stope do minimalnog nivoa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
