Rata kredita u francima sve veća
BANjALUKA - Stalni rast švajcarskog franka, koji je početkom sedmice dostigao novi rekord u zemljama regiona, sve više otežava otplatu kredita u Srpskoj i BiH, licima i preduzećima koja su uzela zajmove u ovoj valuti jer će im rate biti sve veće.
Rekao je to "Glasu Srpske" ekonomski ekspert Spoljnotrgovinske komore BiH Duljko Hasić i naglasio da trenutne nepovoljne prilike u zemljama Evropske unije ukazuju na to da će vrijednost evra i dalje slabiti, zbog čega vrijednost franka, iako on ostaje na realnom nivou, raste.
- Stanje postaje dramatično, a najviše zabrinjava to što nadležne institucije još nisu ništa preduzimale po pitanju kredita koji su odobreni stanovnicima BiH prije nekoliko godina u toj valuti - istakao je Hasić.
On je dodao da, usljed rasta vrijednosti franka, rastu i rate za otplatu ovih kredita, zbog toga što je valutna klauzula vezana za franak.
Za koliko tačno će rata biti veća, oni koji su uzeli kredit u francima vidjeće tek kada im rata stigne na naplatu.
- Druge zemlje su odavno ukinule ovu klauzulu. Bilo bi neophodno da se licima koja su uzela kredite u ovoj valuti omogući odgađanje otplate na duži vremenski period da se pronađe neko drugo rješenje - istakao je Hasić.
Napomenuo je da, iako u BiH svega nekoliko banaka odobrava zajmove u švajcarskoj valuti, mnoga lica u BiH su uzela stambene kredite u ovoj valuti.
- Zbog stalnog rasta franka, lica koja su 2008. godine uzela kredite u ovoj valuti sada imaju veću glavnicu nego kada su uzela kredit, dakle iako po tri godine otplaćuju zajam, iznos koji duguju je ostao isti - rekao je Hasić.
Hasić je naglasio da banke u BiH, naročito poslije recesije, nisu smjele da vezuju valutnu klauzulu za švajcarski franak.
Govoreći o povoljnostima prilikom štednje u ovoj valuti, Hasić je istakao da, s obzirom na to da nije moguće dugoročno prognozirati stanje u ovoj oblasti, tako nije moguće ni davati preporuke o tome da li štedjeti novac u ovoj valuti.
Prelivanje krize
Na posljednji rast franka, osim Grčke, uticali su i najnoviji problemi sa Italijom, kojoj prijeti "grčki sindrom". Naime, politička nestabilnost i strah da se kriza ne prelije i na druge članice evrozone doveli su do značajnog gubitka italijanskih banaka na berzama, dok su premije koje Italija plaća kod zaduživanja dostigle rekordni nivo od uvođenja evra.
Rata kredita u francima sve veća
Tanja Šikanjić
PIŠE: TANjA ŠIKANjIĆ
tanjasiŽglassrpske.com
BANjALUKA - Stalni rast švajcarskog franka, koji je početkom sedmice dostigao novi rekord u zemljama regiona, sve više otežava otplatu kredita u Srpskoj i BiH, licima i preduzećima koja su uzela zajmove u ovoj valuti jer će im rate biti sve veće.
Rekao je to "Glasu Srpske" ekonomski ekspert Spoljnotrgovinske komore BiH Duljko Hasić i naglasio da trenutne nepovoljne prilike u zemljama Evropske unije ukazuju na to da će vrijednost evra i dalje slabiti, zbog čega vrijednost franka, iako on ostaje na realnom nivou, raste.
- Stanje postaje dramatično, a najviše zabrinjava to što nadležne institucije još nisu ništa preduzimale po pitanju kredita koji su odobreni stanovnicima BiH prije nekoliko godina u toj valuti - istakao je Hasić.
On je dodao da, usljed rasta vrijednosti franka, rastu i rate za otplatu ovih kredita, zbog toga što je valutna klauzula vezana za franak.
Za koliko tačno će rata biti veća, oni koji su uzeli kredit u francima vidjeće tek kada im rata stigne na naplatu.
- Druge zemlje su odavno ukinule ovu klauzulu. Bilo bi neophodno da se licima koja su uzela kredite u ovoj valuti omogući odgađanje otplate na duži vremenski period da se pronađe neko drugo rješenje - istakao je Hasić.
Napomenuo je da, iako u BiH svega nekoliko banaka odobrava zajmove u švajcarskoj valuti, mnoga lica u BiH su uzela stambene kredite u ovoj valuti.
- Zbog stalnog rasta franka, lica koja su 2008. godine uzela kredite u ovoj valuti sada imaju veću glavnicu nego kada su uzela kredit, dakle iako po tri godine otplaćuju zajam, iznos koji duguju je ostao isti - rekao je Hasić.
Hasić je naglasio da banke u BiH, naročito poslije recesije, nisu smjele da vezuju valutnu klauzulu za švajcarski franak.
Govoreći o povoljnostima prilikom štednje u ovoj valuti, Hasić je istakao da, s obzirom na to da nije moguće dugoročno prognozirati stanje u ovoj oblasti, tako nije moguće ni davati preporuke o tome da li štedjeti novac u ovoj valuti.
Prelivanje krize
Na posljednji rast franka, osim Grčke, uticali su i najnoviji problemi sa Italijom, kojoj prijeti "grčki sindrom". Naime, politička nestabilnost i strah da se kriza ne prelije i na druge članice evrozone doveli su do značajnog gubitka italijanskih banaka na berzama, dok su premije koje Italija plaća kod zaduživanja dostigle rekordni nivo od uvođenja evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
