Pred evrozonom sumorna zima
BRISEL - Evrozona se suočava sa "sumornom" zimom. U prvoj polovini iduće godine biće blaga recesija, što će dovesti do ekonomskog rasta od samo 0,1 odsto za cijelu 2012. godinu, podaci su revizorske agencije "Ernst i "Jang", prenose agencije.
Agencija navodi da će stopa nezaposlenosti u evrozoni do 2015. godine najvjerovatnije pasti ispod deset odsto.
Prema predviđanjima agencije, rast evrozone će se tokom 2013. godine popraviti na između 1,5 odsto i dva odsto.
Tokom protekle sedmice, 26 od 27 članica evrobloka podržalo je nova fiskalna pravila radi usklađivanja nacionalnih budžeta, dok je iz sporazuma izostala samo Velika Britanija.
Međutim, mnogi strahuju da sporazum neće biti dovoljan za sprečavanje da još neke od članica zatraže finansijsku pomoć.
- Reforme dogovorene na samitu EU bio je korak u pravom smjeru i sve ukazuje na to da je odgovor tržišta bio "blago" pozitivan. Međutim, investitori su i dalje zabrinuti zbog posvećenosti i sposobnosti vlada evrozone da brzo sprovedu reforme. Nesigurnost, koja visi iznad evrozone, može samo da utiče na pad entuzijazma evropskih kompanija za dugoročno investiranje i odluke o zapošljavanju - rekao je partner "Ernsta i Janga" za Evropu, Bliski istok, Indiju i Afriku Mark Oti.
Briselski sporazum o stvaranju fiskalne unije, u paketu s kojim idu i stroža budžetska disciplina te zajednička poreska politika, nailazi na brojne probleme već nekoliko dana nakon što je 26 zemalja EU pristalo na njega.
Osim brojnih zemalja koje se dvoume jesu li napravile ispravnu stvar dignuvši ruku za prijedlog o fiskalnoj uniji, projekt na probleme nailazi čak i u njegovom srcu - Njemačkoj. Tamo je samo nekoliko časova prije govora kancelara Angele Merkel u Bundestagu glavni sekretar kancelarkinog koalicijskog partnera FDP-a Kristian Linder podnio ostavku. Razlog njegove ostavke proizlazi iz dubokih podjela u njegovoj stranci upravo po pitanju antikriznih mjera Merkelove.
Česi nisu spremni ništa potpisati prije nego što se utvrde svi parametri sporazuma, a nećkaju se i oko "obaveze" da svojim sredstvima dodatno finansiraju MMF. Česima treba pridružiti i Fince, koji su skeptični prema ideji da suverenitet po pitanju donošenja budžeta predaju u ruke Evropskoj komisiji, kao i Irce koji žele o fiskalnoj uniji odlučivati na referendumu.
Lista skeptičnih tu se ne zaustavlja. Iako danska premijerka Hel Torning-Šmit lično podržava sporazum, sve je izglednije kako će biti veliki izazov tom paktu obezbijediti podršku danskog parlamenta.
Problema sa sporazumom imaju i Mađari, koji ne žele izgubiti kontrolu nad korporacijskim porezima, koje je tamošnja vlada označila kao glavni mehanizam koji će zemlju izvući iz krize. Jedinstveni porezi kao problem označeni su i u Švedskoj. Konkretno, ne sviđa im se ideja o uvođenju poreza na finansijske transakcije, zbog kojeg je i Velika Britanija u startu odustala od pakta.
Iduće sedmice definitivno će biti prilično burne za evropske političare, a ostaje vidjeti hoće li zemlje koje "su se usudile sumnjati" podleći pritisku ili će istorijski sporazum iz Brisela pasti u vodu i prije nego što je zaživio.
Pomoć Rusije
Rusija je saopštila da je spremna da ponudi 20 milijardi dolara MMF-u kao pomoć zemljama evrozone za izlazak iz dužničke krize.
Savjetnik ruskog predsjednika Dmitrija Medvedeva za ekonomska pitanja Arkadij Dvorkovič izjavio je da je Moskva spremna da priloži novac čim to od nje MMF zatraži.
- Deset milijardi dolara je minimalni doprinos. Spremni smo da učestvujemo sa našim dijelom finansijske pomoći čim MMF kaže da je vrijeme - naveo je ruski zvaničnik na marginama samita EU - Rusija. On je objasnio da bi deset milijardi dolara koje bi Moskva trebalo da povuče sljedeće godine od MMF-a, moglo da ostane u toj organizaciji kao pomoć zemljama evrozone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
