Poslije Kipra na redu Slovenija
Vašington - Finansijska kriza na Kipru već prolazi, a Slovenija je naredna zemlja EU koja izaziva zabrinuost, prenose agencije.
U tekstu lista “Vvašington post” se navodi da je Slovenija imala iza sebe prilično lošu sedmicu, uz “skok” kamatnih stopa na obveznice na 5,4 odsto, usljed strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć.
List napominje da to još nije krizni nivo (poređenja radi, ta kamatna stopa je na Kipru sedam odsto), ali je Ljubljana ušla u “opasnu zonu”.
Slovenija je postala članica EU 2004, a domaću valutu - tolar zamijenila je evrom 2007.
Ima malu otvorenu ekonomiju, koja se oslanja na izvoz - stoji u tekstu.
U posljednje dvije decenije, od 2000. godine, Slovenija je bilježila veći rast od prosjeka evrozone, ali uz veliki javni dug.
Za razliku od većine zemalja koje su imale problem sa kreditima u sektoru nekretnina, Slovenija je imala problem sa kompanijama koje su poslovanje finansirale kroz dug, umjesto kroz kapital.
Veliki korporativni zajmovi finansirali su veći dio privrednog rasta ostvarenog tokom decenije, počev od 2000. godine.
Prema podacima EU, samo u 2007. dug privatnog sektora u Sloveniji porastao za je 23,5 odsto, a dug u nefinansijskom privatnom sektoru porastao je za 40 odsto, dok je veliki dio tih kredita proglašen nenaplativim tokom krize iz 2008.
U izvještaju MMMF-a navodi se da su, zbog ogromnog broja rizičnih zajmova, banke zapale u probleme, pa je obim nenaplativnih kredita u tri najveće slovenačke banke porastao sa 15,6 odsto iz 2011. na 20,5 odsto u 2012.
Gotovo trećina tih kredita odobrena je privatnim firmama.
List podsjeća da je Slovenija, kao i mnoge druge evropske zemlje, pokrenula program štednje, uključujući smanjenje plata u javnom sektoru, kao i socijalnih beneficija radi snižavanja budžetskog deficita na 3,5 odsto u 2012.
Taj cilj je ostvaren, ali samo ako se izuzmu troškovi dokapitalizacije banaka.
Nakon smjene vlasti i odlaska Janeza Janše, kako je navedeno - premijera sklonog korupciji - na vlast je došla nova vlada lijevog centra Alenke Bratušek koja je jasno rekla da joj je važnije da pokrene privredni rast, nego da smanji javni dug.
Njen stav bi, međutim, mogao da dovede do pada kreditnog rejtinga Ljubljane, budući da rastu strahovanja od povećanja dužničkog tereta, što se oslikava i u skoku kamatnih stopa na obveznice.
MMF navodi da Slovenija treba da, prodajom obveznica, ove godine pribavi 2,92 milijarde evra, od kojih bi trećina otišla na dokapitalizaciju problematičnih banaka.
Međutim, uz visoke kamatne stope, pribavljanje te količine novca moglo bi se pokazati teškim.
U tom slučaju Ljubljana bi morala da se obrati Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj komisiji, MMF-u ili svima zajedno, ne bi li dobila kredit po stopama nižim od tržišnih.
Drugim riječima - Sloveniji bi bio potreban paket spasa, piše “Vašington post”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
