Politička kriza ruši rast privrede u regionu

Koliko politička nestabilnost utiče na rad centralnih banaka među prvima je na Samitu NIN fokus u Bečićima iznio guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov ilustrujući tvrdnju na nedavnom primjeru Makedonije.

- Makedonija je imala najveći rast u regionu i Evropi, monetarna politika je u takvim okolnostima imala povoljan ambijent i zato je smanjena kamatna stopa centralne banke na istorijski minimum od 3,25 odsto. To je pomoglo i da budu snižene kamatne stope na kredite - istakao je Bogov.

Tada je, međutim, došlo do političke krize.

- Očekivali smo rast u 2015. od 4,2 odsto, a završili smo godinu sa rastom BDP-a od 3,7 odsto, što je ipak bio odličan rezultat u takvim okolnostima. Imali smo unutrašnju krizu, ali i šok od grčke krize, jer kod nas posluju dvije grčke banke i to je uticalo na povjerenje. Srećom, monetarna politika nije pretrpjela veće udarce i devizne rezerve su ostale stabilne - rekao je Bogov.

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić kazao je da je u BiH bankarski sektor prelikvidan, ali da postoji paradoksalna situacija da privreda vapi za novcem.

- Devizne rezerve su 8,7 milijardi evra, što je njihov najviši nivo u istoriji Centralne banke - kazao je Softić.

On je naveo da je Centralna banka BiH specifična u odnosu na ostale, jer jedina ima zakonski mandat po modelu valutnog odbora.

- Valuta je vezana za sidro u ovom slučaju za evro. To se jako dobro pokazalo, a posljednji dogovori sa MMF-om potvrđuju da je to stabilan okvir - rekao je Softić.

Viceguverner Hrvatske narodne banke Majkl Folend istakao je da politička nestabilnost otežava situaciju centralnim bankama.

- Politički rizik je veoma važan argument visokih kamatnih stopa. Od 2008. i 2009. godine, kada je počela kriza, centralne banke su ušle na teren rizika iz prvenstvenog razloga da daju vremena ministarstvima finansija da odrade posao na strukturnom i fiskalnom dijelu i da se ravnoteža prebaci na polugu ekonomske politike. Međutim, postoji osjećaj da političari ne osjećaju ozbiljnost situacije, ne odrađuju strukturne reforme ili su one blaže nego što je potrebno. To je glavni problem centralnih bankara - kazao je Folend.

Viceguverner Banke Slovenije Primož Dolenc poručio je da, od kada je ta zemlja u EU, došli su u vrijeme gdje imaju brojne institucije koje štite bankarski sektor i finansijsku stabilnost.

- Možemo biti sigurni da smo organizovani bolje nego kad nismo bili u sistemu. On ima prednosti i slabosti, ali su prednosti veće od slabosti - konstatovao je Dolenc.

Ćulibrk: Treba li da štampamo novac

Glavni urednik nedjeljnika NIN Milan Ćulibrk izjavio je na zatvaranju samita da su se za godinu stvari u regionu drastično promijenile i da je pred centralnim bankama sada pitanje da li i one treba da se ponašaju poput američke Uprave federalnih rezervi i Evropske centralne banke (ECB) i da štampaju novac ne bi li pogurale rast i inflaciju.

- U svim zemljama regiona sada je problem što je inflacija isuviše niska i ne stimuliše privredni rast - istakao je Ćulibrk.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.