Novo smanjenje plata u Grčkoj
ATINA - U Grčkoj je na pomolu novo smanjenje plata od pet do 15 odsto koje će, najvjerovatnije, naložiti međunarodni kreditori u zamjenu za finansijsku pomoć toj zemlji.
Međunarodni kreditori i vlasnici grčkog duga nalaze se u posjeti Grčkoj radi pregovora o drugom paketu pomoći za spasavanje te prezadužene članice zone evra.
Kredit u iznosu od 130 milijardi evra su lideri evrozone odobrili krajem oktobra, ali još nije finalizovan.
Grčki mediji navode da će provjere, koje će izvršiti predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, dovesti do ukidanja još jedne plate, budući da "trojka" nastoji da se ukine planirano uvećanje plata za 1,6 odsto od jula iduće godine predviđeno nacionalnim kolektivnim ugovorom, kao i da se smanji osnovna plata u državnom sektoru sa 751,3 evra na 620 evra.
Oni pišu i da će predstavnici "trojke" tražiti i ukidanje 13. i 14. plate, što će pogoditi oko tri miliona Grka.
Mediji pišu i da će biti zatraženo poboljšanje likvidnosti preduzeća, ali i nova otpuštanja u državnom sektoru, prodaja državne imovine i niz drugih mjera u cilju zatvaranja "rupe" u budžetu.
Grčki dnevnik "Proto tema" piše da je pola miliona Grka prebacilo novac u inostranstvo.
MMF i partneri iz evrozone su Grčkoj u maju prošle godine odobrili 110 milijardi evra vrijedan paket pomoći koji je tu zemlju spasao bankrotstva, ali je ubrzo postalo jasno da ti zajmovi nisu dovoljni i u oktobru je dogovoren drugi paket.
U drugoj zemlji pogođenoj krizom, Italiji, na pomolu su novi štrajkovi. Lideri italijanskih radničkih sindikata saopštili su da će nastaviti sa planiranim pozivom za održavanje opšteg štrajka u znak protesta zbog reforme penzijskog sistema koji je dio paketa mjera premijera Marija Montija za spas Italije.
Lider sindikata CGIL Suzana Kamuso je, poslije sastanka sa Montijem u nedjelju uveče, rekla da se nastavlja sa štrajkom jer je Monti iskazao samo "opštu" obavezu da razmotri njihove zahtjeve.
Francuski predsjednik Nikola Sarkozi ocijenio je da sporazum koji je krajem prošle sedmice zaključen u Briselu "stvara uslove za izlazak iz krize".
- Ovaj samit predstavlja odlučujuću etapu ka evrointegraciji. On stvara uslove za izlazak iz krize - izjavio je Sarkozi.
On je izbjegao da kaže da je rizik od raspada EU "potpuno isključen", ali je rekao da je učinjeno sve što je moglo da se uradi.
Na nedavnom samitu sve države EU, osim Velike Britanije, izjasnile su se da su spremne za novi sporazum o fiskalnoj uniji.
Nezadovoljni Nijemci
Većina Nijemaca nije zadovoljna kriznim menadžmentom kancelara Angele Merkel, iako je ona u Briselu uspjela da u borbi za spas evra sprovede svoje zahtjeve za oštrijim sankcijama i više budžetske discipline i privredne harmonije, pokazuje anketa Infratest, sprovedena za televiziju ARD.
Prema toj anketi, 55 odsto Nijemaca je manje ili uopšte nije zadovoljno kriznim menadžmentom Angele Merkel, odnosno 37 odsto je malo, dok je 18 procenata nimalo zadovoljno angažmanom u krizi svoje kancelarke.
Svega pet odsto Nijemaca je reklo da je veoma zadovoljno, a 37 odsto da je zadovoljno kriznim menadžmentom Merkelove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
