MMF mora da ima novac za zemlje u krizi
PARIZ - Ministri finansija članica Grupe 20 najrazvijenijih zemalja i velikih privreda u brzom usponu (G20) saopštili su proteklog vikenda u Parizu da će obezbijediti da Međunarodni monetarni fond (MMF) ima dovoljno sredstava kako bi pomogao u stabilizaciji svjetske ekonomije i dužničke krize u evrozoni.
- Založili smo se za to da MMF mora da ima odgovarajuća sredstva da ispuni svoje sistemske odgovornosti - navedeno je u saopštenju G20.
To bi moglo da znači da bi vodeće svjetske ekonomije mogle da omoguće veću ulogu MMF-a u spasavanju evrozone od dužničke krize i da, ako bude neophodno, povećaju sredstva te globalne finansijske institucije. U saopštenju se dodaje da će o pitanju finansiranja MMF-a razgovarati na samitu lidera G20 u Kanu, početkom novembra.
Ministri finansija i čelnici centralnih banaka zemalja G20 objavili su i da očekuju da se na samitu Evropske unije 23. oktobra u Briselu "odlučno pristupi sadašnjim izazovima putem sveobuhvatnog plana". Detalji plana za spasavanje, koji je bio predmet razgovora u Parizu, obuhvataju otpis grčkog duga veći od očekivanog, te snažniji evropski fond za spasavanje i dokapitalizaciju slabijih banaka. Plan treba da bude završen do samita EU.
- Na samitu EU biće usaglašene "odlučne" mjere u borbi protiv dužničke krize u zemljama evrozone. Ovaj samit daće "jasne odgovore" - naglasio je francuski ministar finansija Fransoa Baroen. Dodao je da će "centralne banke nastaviti da snabdijevaju banke likvidnim sredstvima".
Ministri zemalja članica G20 saopštili su da pozdravljaju mjere koje će "povećati kapacitet i elastičnost Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Neimenovani zvaničnici su ranije rekli da su se neke države, uključujući SAD, protivile povećanju sredstava MMF-a. MMF, kojem se radi pomoći obraćaju države u finansijskim problemima, finansirao je oko trećine ukupnih troškova pomoći od približno 300 milijardi evra prezaduženim evropskim državama, članicama evrozone, Grčkoj, Irskoj i Portugaliji.
Na globalnom kreditnom tržištu raste zabrinutost da bi veće privrede 17-člane evrozone, poput Italije i Španije, mogle da zapadnu u dublje finansijske probleme, što bi ugrozilo veliki broj evropskih banaka i povuklo evrozonu u recesiju. Postoji bojazan da EFSF neće moći da, ako bude potrebno, učestvuje u spasavanju Španije i Italije, većih privreda kojima je nedavno snižen kreditni rejting.
Atina će najvjerovatnije dobiti sljedeću tranšu zajma - ukupno osam milijardi evra u novembru, nakon što su inspektori EU, MMF i Evropske centralne banke rekli da su sklopili sporazum sa grčkom vladom o daljim mjerama štednje u toj zemlji.
Grčki premijer Jorgos Papandreu zamolio je sunarodnike, kod kojih sve više raste gnjev zbog drastičnih mjera štednje, da budu strpljivi, ističući da se vlada bori da spriječi "finansijsku katastrofu". Papandreu je rekao da se vlada bori da se ne produbi dužnička kriza u Grčkoj, ali da je put težak. Prema njegovom mišljenju, Evropa mora da pomogne Grčkoj da se izbori sa krizom koja sada prijeti cijeloj evrozoni.
Predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najavio je uvođenje "individualne krivične odgovornosti" za finansijske prestupnike i istakao da će u četvrtak predložiti da se takva odgovornost prizna u evropskom pravu.
- Svjedoci smo izopačenog ponašanja i poteza na tržištu, od kojih su neki izazvali današnju krizu. Regulisaćemo takvu praksu - istakao je Barozo.
Cijene akcija na svjetskim berzama prošle sedmice su naglo porasle podstaknute vjerovanjem investitora da će dužnička kriza u Evropi biti uspješno riješena. Da li će se idućih dana nastaviti uspon cijena akcija, zavisi, između ostalog, od kvartalnih poslovnih izvještaja kompanija.
Zapadni Balkan
I zemlje zapadnog Balkana teško izlaze na kraj sa ekonomskom krizom, pa je tako Srbija prva po inflaciji, a Makedonija po broju nezaposlenih. Svjetska banka je spustila prognozu za rast hrvatskog BDP-a sa jedan odsto na 0,8 odsto.
- Hrvatska je sada tek umjereno pod uticajem krize u Grčkoj, ali će ako kriza "eksplodira" u Italiji, to imati mnogo veći uticaj na Hrvatsku, jer su italijanske banke veliki kreditori pa su znatno izložene - naglasio je predstavnik Svjetske banke za Hrvatsku Hongju Ham.
Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Erik Berglof izjavio je da ovo što se trenutno dešava ne ide u dobrom pravcu i može vrlo lako da se pogorša.
- Evropske banke će imati sve manje novca na raspolaganju za građane i privredu, a to će koštati i region - ističe Berglof.
+++
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
