Ljubimica Evrope na ivici propasti
LjUBLjANA - Slovenija, ljubimica Evrope, došla je u vrlo nezavidnu ekonomsku situaciju i postala novo krizno žarište Evropske unije, piše njemački dnevnik "Zidojče cajtung".
- Mala zemlja na ivici Evrope oduvijek se mnogo trudila da se priključi centru. Na Sloveniju su prvo gledali kao na produžetak Austrije, ali sada se Slovenija približava drugom susjedu, Italiji. Dužnička kriza je potpuno pogodila i Sloveniju - piše list.
Podsjeća da je u vrijeme proširenja EU Slovenija bila ljubimica, jer je bila po svemu najbolja od novopridošlih članica Evrope, ali da je teška kriza, kao i uvođenje evra, oslabilo Sloveniju, prenose portali.
Agencija "Mudis" prije nekoliko dana snizila je kreditni rejting Slovenije na svega dva koraka do "smeća".
Tu odluku slijedila je i agencija "Standard end Purs", a sada i "Fič", koja je snizila rejting Slovenije s ocjene "A" na "A-", s negativnom prognozom.
"Fič" je svoju odluku obrazložio tvrdnjama da se Slovenija i dalje susreće s nedostatkom vjerodostojnog plana za dokapitalizaciju bankarskog sistema, te da pogoršana pozicija na tržištu kapitala slovenačkoj vladi može onemogućiti nastojanje da dokapitalizuje banke i premosti fiskalni deficit.
Prema ocjeni "Fiča", slovenačka vlada će ove i sljedeće godine banke morati da dokapitalizuje sa 2,8 milijardi evra, zbog čega bi se udio državnog duga u nacionalnom BDP-u mogao povećati na oko 63 odsto u 2014. godini.
Dugovi države su 2007. iznosili 27 odsto BDP-a, a danas su već 48 odsto. Konzervativni premijer Janez Janša nedavno je izjavio da će Slovenija možda morati da traži pomoć EU. Onda je povukao tu izjavu, ali slovenački mediji spekulišu da će vlada najkasnije na jesen tražiti najmanje 1,3 milijarde evra pomoći od Brisela.
Slovenački budžetski deficit je sada iznad šest odsto, a cilj je da dođe ispod tri odsto, pa vlada pokušava sprovesti mjere štednje.
Ekonomista Vladimir Gligorov, navodi "Zidojče cajtung", smatra da Janšina vlada u najboljem slučaju deficit može smanjiti na 4,5 odsto i poručuje da bi Slovenija trebalo da zatraži pomoć MMF-a ili EU.
Privredni rast više niko ne očekuje, a kamate na kredite koje Slovenija diže na međunarodnom finansijskom tržištu već su iznad famoznih sedam odsto, što znači da ih je nemoguće vraćati. U takvoj situaciji se kao problem ispostavlja i nekad uspješna politika po kojoj Slovenija nije baš bila otvorena za strane investicije, pa je sada 50 najvažnijih firmi, od željeznica do banaka, barem dijelom u vlasništvu države, koja i sama stoji jako loše finansijski.
Slovenija se našla u problemima, jer je izvoz pao za petinu te i zbog loših zajmova dvije najveće banke i to Nove Ljubljanske banke i Nove kreditne banke Maribor.
Slovenija je dužna 17 milijardi evra, što zapravo nije mnogo, ali problem je u tome što se taj dug ne može refinansirati. Nezaposlenost je na visokih 8,2 odsto, a Slovenci u vrijeme štednje primaju i manje plate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
