Krediti vezani za evro neće rasti
Banjaluka - Kriza u Grčkoj nema direktan uticaj na bankarski sektor u BiH, s obzirom na to da u BiH nema banaka u grčkom vlasništvu, kazali su danas iz Centralne banke (CB) BiH.
U skladu s tim, navode da ne postoji ni direktan uticaj na kreditnu aktivnost banaka koje posluju u BiH. Sa druge strane, kako pojašnjavaju u CB BiH, eventualna dalja depresijacija, odnosno slabljenje konvertibilne marke u odnosu na druge valute, kao posljedica smanjenja vrijednosti evra, mogla bi u određenim okolnostima imati pozitivne efekte za bh. ekonomiju, doprinoseći poboljšanju cjenovne konkurentnosti bh. izvoznika na stranim tržištima, pogotovo ukoliko je riječ o zemljama značajnim spoljnotrgovinskim partnerima BiH. Sličnog mišljenja su i ekonomski analitičari u BiH, koji ističu da ne bi trebalo da dođe do promjene iznosa rata kredita građana i privrede BiH, koji su vezani za evro.
U CB BiH ističu da fiksni devizni kurs konvertibilne marke prema evru u aranžmanu valutnog odbora, koji se kao monetarna strategija primjenjuje u BiH, uslovljava da kretanje kursa domaće valute prema ostalim vodećim svjetskim valutama, prije svega američkom dolaru, zavisi od vrijednosti evra na deviznim tržištima prema tim valutama.
"Tržišta za sada nisu u značajnoj mjeri reagovala na ishod referenduma u Grčkoj ukoliko se posmatra kretanje vrijednosti dolara prema evru", istakli su u CB BiH. Oni su, međutim, naglasili da bi sva dešavanja, koja bi u nekom ekstremnom scenariju eventualno značajnije ugrozila stabilnost evrozone i evra kao zajedničke evropske valute, mogla imati negativne posljedice po stabilnost finansijskog sektora svih zemalja regiona, uključujući i BiH.
Istovremeno i Radovan Bajić, direktor NLB Razvojne banke Banjaluka, naglašava da aktuelne promjene u vrijednosti kursa evra nemaju uticaja na kreditnu aktivnost komercijalnih banaka u RS, jer je kurs konvertibline marke i dalje fiksan u odnosu na evro. On dodaje da se bilježi mali pad kursa evra, te da su se promjene dešavale i ranije i biće ih i ubuduće.
"Naime, i dalje se može nesmetano u toku jednog dana izvršiti konverzija KM u evro i obrnuto", istakao je Bajić.
On napominje da u ovakvoj situaciji, s obzirom na male količine novca kojima se raspolaže, ne treba posezati za mjerama zaštite i plaćati osiguranje mijenjajući valutu iz jedne u drugu, jer to može biti pogrešno.
"Takva greška napravljena je prije nekoliko godina zaduživanjem u švajcarskim francima s niskom kamatnom stopom, a onda nas je sačekala kursna razlika", istakao je on.
Prema njegovim riječima, u slučaju značajnijeg pada evra, u problemu s povećanjem cijena uvoza bi mogli biti oni komitenti koji uvoze robu i plaćaju je u valuti koja nije evro, na primjer u dolarima, švajcarskim francima ili drugima.
Takođe, Predrag Duduković, član Udruženja ekonomista RS - SNjOT, navodi da u slučaju pada evra, ako je kredit građana ili privrednika vezan za evro, ne bi trebalo da dođe do promjene iznosa rata kredita, zbog čega nosioci ovih kredita nemaju razloga za zabrinutost.
"Valuta konvertibilna marka (KM) je fiksno vezana za evro, tako da kada pada evro, pada i KM, tako da u slučajevima kredita koji su vezani za evro ne bi trebalo da bude nikakvih probema", istakao je on.
Međutim, ako je kredit vezan za neku drugu valutu, dolar ili švajcarski franak, tada u slučajevima pada evra može porasti i rata kredita.
"Kod nas postoji određen broj kredita vezanih za švajcarski franak, a s ovim kreditima je bilo problema i ranije u slučajevima rasta vrijednosti švajcarskog franka. Naime, ako dođe do ponovog rasta švajcarskog franka u slučaju pada evra, a samim tim i KM, onda će ti nosioci kredita morati otplaćivati veće iznose kredita", istakao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
