Investitori sa zapada sele u Srbiju i Hrvatsku
ZAGREB - Inostrani investitori će, poslije zasićenja na zapadnim tržištima, početi masovnije da se interesuju i sele u jugoistočnu Evropu, a od toga se mogu okoristiti Srbija i Hrvatska, ocjenjuje danas portal Biznis.hr, pozivajući se na mišljenje domaćeg eksperta.
Analitičar portala Hrportolio.com Marko Repecki tvrdi da će već od iduće godine Hrvatska i Srbija biti u centru pažnje inostranih investitora.
Repecki takva očekivanja zasniva na činjenici da će Hrvatska naredne godine postati punopravna članica EU, ali i procjeni da je Srbija poslije dobijanja statusa kandidata za članstvo u Uniji takođe postala interesantnija za strane ulagače.
Hrvatsko i srpsko tržište će u narednom periodu stranci posmatrati u sasvim drukčijem političkom kontekstu nego do sada, pa će tako biti i prihvatljivije stranim investitorima, smatra Repecki.
Privatizacije velikih kompanija u državnom vlasništvu i pojavljivanje na berzi novih kompanija recept su, kako navodi Biznis.hr, za privlačenje stranih investitora na tržišta kapitala jugoistočne Evrope.
U Hrvatskoj su najavljene privatizacije nekih kompanija u državnom vlasništvu, prije svega Kroacija osiguranja i Hrvatske poštanske banke, što će takođe privući pažnju investitora.
Biznis.hr piše da se velike privatizacije i pojava na berzu uskoro očekuju u Srbiji. U aprilu je najavljen izlazak na tržište Telekoma Srbije, a očekivanja su velika jer ta kapitalno jaka i profitabilna kompanija i pored konkurencije drži 56 posto mobilne i 99,8 odsto fiksne telefonije Srbije.
Srbija posredstvom kompanija koje zavise od Telekoma Srbije pokriva i oko 40 odsto mobilne telefonije BiH i 24 odsto mobilne telefonije Crne Gore, rekao je za Biynis.hr direktor firme Jorgić brokera iz Beograda Branislav Jorgić.
On, me]utim, ne smatra da Srbiji nakon dobivanja statusa kandidata slijedi radikalna promjena percepcije investitora jer je berzansko tržište Srbije "već anticipiralo dobijanje statusa kandidata.
Repecki kaže da, iako indeksi zapadnih tržišta kapitala doživljavaju oporavak, a pojedini su se vratili na rekordne nivoe od prije nekoliko godina, tržišta jugoistočne Evrope nisu pratila taj trend zbog slabih makroekonomskih pokazatelja, ali i relativne nerazvijenosti berzi, odnosno niske likvidnosti.
Na srpsko tržište kapitala strani investitori već su se vratili i generišu većinu kupovnog prometa. Beogradska berza, za razliku od Zagrebačke, prikuplja detaljne podatke o učešću stranih investitora na srpskom tržištu kapitala, piše biznis.hr i citira da su u februaru stranci u ukupnom prometu akcija učestvovali s 48 odsto, da su na kupovnoj strani ostvarili više od 53,2 odsto prometa, a na prodajnoj 42,6 procenta, piše hrvatski portal.
U 239,3 miliona evra vrijednom ukupnom prometu akcija u 2011. stranci su učestvovali sa 45,4 odsto, od toga na kupovnoj strani s više od 55 odsto, pri čemu je najveći interes pokazan za akcije Naftne industrije Srbije, pa je NIS u 2011. povećao prihode sa 1,6 milijardi na oko 2 milijarde evra i ostvario neto dobit od oko 400 miliona evra, navodi Biznis.hr.
Zagrebačka štampa , inače, izvještava da je visoka hrvatska delegacija sa većim brojem privrednika, a koju predvodi predsjednik Ivo Josipović, danas u Azerbejdžanu, u potrazi za novim poslovima i biznis vezama.
Srbija je, kad je reč o razvoju ekonomskih veza sa Azerbejdžanom, bila brža od Hrvatske, jer je u toku prošle godine organizovala susrete na najvišem nivou izmedju zvaničnika dvije zemlje, stavljajući poseban akcenat na jačanje privrednih odnosa.
Interesovanje Srbije i Hrvatske za razvoj ekonomskih veza i investicionu saradnju sa Azerbejdžanom je logično, kada se ima u vidu da ta zemlja već godinama ima visoke stope privrednog rasta i velike devizne rezerve zahvaljujući izvozu nafte i prirodnog gasa iz regiona Kaspijskog mora .
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
