Grčkoj otpisano 100 milijardi evra duga
BRISEL - Lideri zemalja članica evrozone odlučili su da otpišu 50 odsto spoljnog duga Grčke, uz niz drugih mjera usmjerenih na spasavanje ugrožene evropske valute.
Dobrovoljnim pristankom banaka da otpišu polovinu svojih potraživanja grčki dug biće smanjen za 100 milijardi evra.
Dogovor će omogućiti da grčki javni dug do 2020. godine padne na 120 odsto njenog BDP-a. Današnji grčki dug iznosi 350 milijardi evra, što je 162 odsto BDP-a.
Na sastanku, koji je završen juče rano ujutro, šefovi država i vlada 17 zemalja koje koriste evro dogovorili su se i da povećaju obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) na oko hiljadu milijardi evra.
Grčka može lakše da diše, jer je pola njenog spoljnog duga otpisano. Do kraja godine EU će sa MMF-om pokrenuti zajednički program pomoći toj zemlji vrijedan stotinu milijardi evra.
Iako su šefovi najmoćnijih evropskih zemalja bili u Briselu, novinarima su se na završetku sastanka obratili samo predsjednik Evropskog savjeta Herman van Rompej i predsjednik Komisije Manuel Barozo.
- Svi smo svjesni koliko je situacija ozbiljna. Danas nijedna vlada ne može sebi da dozvoli da potcijeni posljedice prezaduženosti ili krah cijena nekretnina, ni kod kuće ni u drugoj zemlji. U suprotnom, kaznili bi ih birači i tržište. Greške iz prošlosti se ne smiju ponoviti - rekao je Van Rompej.
Barozo je rekao da je Evropa "potvrdila da je sposobna da preduzme sve što treba da bi očuvala ekonomsku stabilnost".
Grčki premijer Jorgos Papandreu rekao je da se otvara nova era za Grčku.
- Uspjeli smo da prevaziđemo zamku pred kojom smo bili. Činjenica da smo i dalje ovdje je veliko dostignuće za grčki narod. Mislim da smo zatvorili jedno poglavlje budućnosti i sada svom snagom moramo da počnemo da radimo za naše buduće generacije - poručio je Papandreu.
Odluka o otpisivanju polovine grčkog duga i formiranju programa pomoći naslanja se na zaključke svih 27 članica EU, koje su odlučile i da vodeće evropske banke od sad moraju da povećaju obavezne rezerve na devet odsto aktive. To zahtijeva da do 30. juna 2012. banke prikupe dodatnih 108 milijardi evra.
- Ovo je bio naporan dan, ali vrijedjelo je, jer imamo plan koji obuhvata sve. Tu je veoma solidno učešće privatnog sektora u Grčkoj, kao i program rekapitalizacije banaka, sa čim su se složile sve članice. Tu je i evropski fond za finansijsku stabilnost, koji će omogućiti dobru bazu za odbranu od krize. I na kraju postoji politički konsenzus oko ekonomskih i fiskalnih integracija, što je dobro - rekla je predsjednik MMF-a Kristin Lagard.
Novinari
O značaju samita u Briselu najbolje govori podatak mu je prisustvovalo blizu 2.000 akreditovanih novinara. Takvo interesovanje za susret evropskih zvaničnika posljednji put je zabilježeno prije dvije godine, kada je usvajan Lisabonski sporazum.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
