Grčkoj 146 milijardi evra uz niže kamate
BRISEL - Vođe zemalja evrozone dogovorile su se u četvrtak o davanju nove podrške od ukupno 146 milijardi evra Grčkoj iz fondova Evropske unije i dobrovoljne podrške privatnog finansijskog sektora, prenose agencije.
Odluka je donesena da bi se postepeno riješio problem prezaduženosti te zemlje i spriječilo širenje finansijske krize na sve zemlje EU čija je zajednička valuta evro.
U saopštenju lidera 17 zemalja EU poslije samita u Briselu naglašeno je da će "biti učinjeno sve što bude potrebno da se obezbijedi finansijska stabilnost zone evra i njenih zemalja članica. S tim ciljem je dogovoreno i da se "brzo okonča usvajanje zakonskog paketa o jačanju Pakta stabilnosti i rasta evrozone i nove makroekonomske kontrole". Šefovi država ili vlada evrozone dogovorili su se da kamate na pozajmice iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) Atini smanje sa 4,5 odsto na 3,5 odsto, dok će rokovi za vraćanje pozajmica biti produženi sa sedam i po godina na najmanje 15, a moguće i do 30 godina, uz poček od deset godina.
Nezvanično je cijeli paket mjera ocijenjen kao "djelimična ili selektivna obustava plaćanja" dugova Grčke, ali s ciljem da ta članica zone evra postepeno povrati sposobnost otplate dugova.
Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je, po završetku samita, da Grčka "konačno ima program da riješi, na duže staze, problem svog duga".
- Mi smo ponosan narod, narod koji naporno radi i jedina stvar koju tražimo je pravo da napravimo promjene - kazao je Papandreu i istakao da je njegov cilj sprovođenje dubokih i sveobuhvatnih ekonomskih reformi. Ocjenjujući samit "značajnim za Grčku i Evropu", Papandreu je istakao da je na njemu odlučeno o dugoročnom programu rasta za grčku ekonomiju - tzv. "Maršalovom planu" za Grčku.
Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos izjavio je da odluka lidera evrozone predstavlja "veliko olakšanje" za tu privredu. Obećao je da će i dalje insistirati na primjeni nepopularnih mjera štednje s ciljem postizanja primarnog budžetskog suficita, počev od sljedeće godine.
Predsjednik Evropskog savjeta Herman van Rompej rekao je da je EU odbranila stabilnost evra, što je važno za cijelu evrozonu.
- Problemi evrozone mogu biti riješeni samo na najvišem nivou i vrlo brzo. Iz serije dužničkih kriza nastala je krizna i teška situacija za sve i zato smo odlučili da je riješimo - rekao je Van Rompej.
Skuplja nafta
Sirova nafta je u petak tokom elektronskog poslovanja na berzi u Njujorku poskupjela na blizu 100 dolara za barel, nakon što su evropski lideri odobrili drugi paket finansijske pomoći Grčkoj. Cijena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u septembru na Njujorškoj robnoj berzi porasla je za 34 centa, na 99,47 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu istovremeno poskupjela za 37 centi, na 117,88 dolara za barel.
Na svjetskim berzama su u petak porasli svi ključni indeksi.
Bugarska
Bugarska do daljeg odgađa svoj ulazak u evrozonu zbog finansijske krize koja je zahvatila neke od država evrozone. Bugarski ministar finansija Simon Đankov u petak je u Londonu izjavio da su preliminarni razgovori o ulasku te države u evrozonu odgođeni dok se ne dobije jasnija slika. Vlasti u Bugarskoj su planirale da preliminarni razgovori o pristupu počnu u oktobru ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
