Franc Križanić, ministar finansija Slovenije: Opasnost od propasti evra veoma je mala

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" ministar finansija Slovenije Franc Križanić.

- Može se reći da je opasnost od propasti evra veoma mala - rekao je Križanić.

* GLAS: Evropska monetarna unija trenutno se suočava sa jednom od najvećih kriza. Koliko je, u stvari, ozbiljno stanje u EU?

KRIŽANIĆ: Iako su prognoze privrednog rasta za drugi kvartal mnogo bolje nego na početku godine, finansijska kriza povećaće cijene i smanjiti dostupnost kredita za preduzeća, posebno u zemljama sa nepovoljnijom fiskalnom pozicijom. Bez obzira na to, padu vrijednosti evra značajno doprinosi i snažnija spoljašnja konkurencija.

* GLAS: Posljednjih dana opstanak evra često se dovodio u pitanje? Da li je evropska valuta zaista ozbiljno ugrožena? Postoji li mogućnost da evro propadne i kakve bi to posljedice imalo po cijelu Evropu?

KRIŽANIĆ: Evro je veliki prioritet za sve zemlje monetarne unije i postoji ogroman interes i spremnost da se on očuva. Kurs evra i dalje se održava na, još relativno visokim vrijednostima u poređenju sa periodom kada je uveden, tako da je opasnost od njegove propasti mala.

* GLAS: Ekonomije Irske i Portugalije nove su žrtve ogromnih dugova. Koliko je cijela EU, u stvari, ugrožena zbog stanja u ovim zemljama. Mogu li ove prezadužene zemlje da "povuku" za sobom i druge članice?

KRIŽANIĆ: Sigurno je da investitori imaju manje povjerenja u pojedine zemlje evrozone, što je, s obzirom na njihov trenutni položaj, razumljivo. Investitori će sigurno kroz više cijene svojih pozajmica dodatno povećati pritisak na evrozonu, ali je pomoć Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za "posrnule" članice, u tom slučaju, od ključnog značaja. Mehanizmi pomoći kojima Unija raspolaže mogu da zaustave rast cijena zaduživanja i šokove na finansijskim tržištima.

* GLAS: Osim ove dvije zemlje, kao potencijalni izvor ekonomske nestabilnosti u EU spominje se i Španija? Koje su još zemlje, prema Vašem mišljenju, mogući izvori problema u evropskom bloku?

KRIŽANIĆ: Pritisci sa finansijskih tržišta u drugim zemljama nisu toliko veliki. U drugim zemljama situacija je mnogo povoljnija nego u Irskoj.

* GLAS: Kada se radi o pomoći posrnulim članicama, EU je podijeljena. Koji je stav Slovenije po tom pitanju?

KRIŽANIĆ: Slovenija smatra da je neophodno da se kroz oštre reforme pomogne prezaduženim zemljama. U budućnosti će presudan biti mehanizam ekonomske koordinacije u EU, koji će dodatno ograničiti mogućnost zaduživanja zemalja. Važno je da se kroz reforme poveća konkurentnost i rast u zemljama EU.

* GLAS: Često se kao izvor problema u evrozoni pominje nedovoljna koordinacija politika među zemljama. Kako gledate na ovo?

KRIŽANIĆ: Smatram da evropska monetarna unija zahtijeva dobro funkcionisanje i mehanizme kontrole. Iako su ovi mehanizmi prema mom mišljenju već solidno razvijeni, uvijek postoji prostor da se unaprijedi njihovo sprovođenje.

* GLAS: Može li se reći da EU funkcioniše po principu "suficit za jednu zemlju - deficit za drugu". Koliko je neravnoteža među članicama Unije uzrok finansijskih problema?

KRIŽANIĆ: Neravnoteža postoji i ona nije uzrok sadašnjih finansijskih problema u Evropskoj uniji. Ova neravnoteža nastala je prvenstveno zbog velikog priliva kratkoročnog kapitala u pojedine zemlje, što je dovelo do stvaranja "mjehurića" u finansijskim institucijama i građevinskoj industriji.

* GLAS: Koji su konkretni prijedlozi ministara finansija EU za finansijsku stabilizaciju Unije?

KRIŽANIĆ: Sve reforme Evropske unije fokusirane su na povećanje produktivnosti, te racionalizaciju javnih finansija, što bi za rezultat trebalo da ima ubrzan privredni rast.

BiH

* GLAS: Kako se evropski finansijski problemi mogu odraziti na BiH i Republiku Srpsku? Hoće li doći do pada investicija i izvoza u zemlje EU?

KRIŽANIĆ: Iako je kriza smanjila apetit za rizik, u svijetu i dalje postoje investitori spremni na ulaganje koji BiH stoje na raspolaganju. Ako vlasti u BiH stvore okruženje za investicije, kriza ne bi trebalo da utiče na pad ulaganja.

Dug Slovenije

* GLAS: Spoljni dug Slovenije na kraju avgusta iznosio je 41 milijardu evra. Prijeti li i Sloveniji dužnička kriza?

KRIŽANIĆ: Zaduženost Slovenije je relativno niska, a ni naša fiskalna pozicija nije problematična.

Slovenija vodi veoma otvorenu ekonomiju i posljednjih godina imali smo povoljne stope rasta i pozitivne kreditne tokove. Dalje zaduživanje zemlje, zbog pada privredne aktivnosti pod uticajem krize, značajno je smanjeno u posljednje vrijeme.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.