Evropa pred novom dužničkom krizom
MADRID, RIM - Rastuća zabrinutost investitora zbog ekonomskog usporavanja u zoni evra podigla je kamatne stope na obveznice Španije i Italije na rekordne nivoe, a na tržištu su se ponovo intenzivirala strahovanja da će privredu evrozone zahvatiti dužnička kriza.
Prinos na desetogodišnje španske obveznice povećan je na čak 6,45 odsto, što je najviši nivo od uvođenja evra, prenijele su agencije.
Ta kamatna stopa je blizu nivoa koji su bilježeni u Grčkoj, Irskoj i Portugaliji prije nego što su te zemlje morale da zatraže međunarodnu pomoć za spasavanje i primorala je premijera Španije Hozea Luisa Sapatera da odgodi svoj odmor kako bi nadgledao situaciju.
Prinos na ekvivalentne italijanske obligacije je u jednom trenutku skočio na 6,21 odsto, iznad nivoa od prije 21. jula, kada je Evropska unija objelodanila svoj plan za suzbijanje dužničke krize, uključujući drugu pomoć za spasavanje Grčke, kako bi smirila nervozu tržišta.
Pooštravanje tržišnog pritiska na Italiju i Španiju ne sluti na dobro za treću i četvrtu po veličini ekonomiju u zoni evra koje su suviše velike i skupe da bi mogle biti spasene iz fonda evrozone za pomoć ugroženim članicama.
Rastući troškovi pozajmljivanja uzdrmali su rukovodstva tih dviju zemalja.
Premijer Italije Silvio Berluskoni je poručio članovima parlamenta u Rimu da je glavni cilj politike njegove vlade ostvarenje ekonomskog rasta.
- Italiji je neophodan "hitan akcioni plan" radi ponovnog uspostavljanja rasta kako bi se umirila tržišta koja žele da vide da je Italija spremna da preduzme neophodne korake radi sprečavanja dužničke krize - rekao je Berluskoni i odbacio pozive opozicionih partija za njegovu ostavku.
Američka novinska agencija Asošiejted pres ocjenjuje da je Berluskoni došao pod udar zbog pomanjkanja ekonomskog kredibiliteta, pošto su na finansijskim tržištima italijanski troškovi zaduživanja porasli na novi rekord od uvođenja evra prije 14 godina.
Evropska komisija je u utorak saopštila da, uprkos skoku kamatnih stopa na španske i italijanske obveznice na rekordne visine, ne planira spasavanje te dvije zemlje i Kipra.
- Imamo veliko povjerenje u odlučnost vlasti Španije i Italije da vrate svoje ekonomije na pravi put - izjavila je portparol komesara EU za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena, Šantal Hjuz, i dodala da "tema finansijske pomoći zasigurno nije na dnevnom redu".
Pogoršanje dužničke krize u zoni evra moglo bi da primora taj monetarni blok da na kraju poveća svoj 440 milijardi evra (625 milijardi dolara) vrijedan fond za spasavanje finansijski oslabljenih članica, uprkos političkom protivljenju glavnih uplatilaca u taj fond, ukazali su pojedini ekonomisti i analitičari.
Dug Italije
Dug Italije iznosi 120 odsto godišnjeg ekonomskog učinka zemlje, ali su ga berze dosad posmatrale uglavnom smireno. Italija ima nizak nivo privatnih dugova i nije imala bum i krah tržišta nekretnina, što je bio uzrok nevolja u SAD, Španiji i Irskoj. Ali, Italija pati od hronično malog rasta privrede, a ulagači sumnjaju u spremnost i sposobnost vlade u Rimu da progura bolne ekonomske reforme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
