Evro konflikt - borba za njemačku dominaciju!

Na prvi pogled čini se da je Merkelovoj i Šojblu stalo do ekonomije. Nije. U stvarnosti, stavljaju drugim narodima okove dugova.

U slučaju kiparske krize, Nijemci su pokazali koliko su moćni, ali niti tu moć upotrebljavaju za prave ciljeve, niti se snalaze u situaciji svoje narasle snage.

Kiprani su željeli da svoje male štediše vežu u program spasavanja banaka - Nijemci su odbili taj scenario.

Nijemci su insistirali na svojim principima krivice i kazne.

Tekst “ Tvrdoglavost, glad za moći, egoizam” napisao je Jakob Augštajn, sin vlasnika i osnivača magazina “Špigl” Rudolfa Augštajna.

Svojim političkim analizama, stariji Augštajn konsekventno je stajao na liniji odbrane moralnih načela od dnevnih pragmatika politike i ekonomije.

U vrijeme NATO bombardovanja Srbije, bio je skoro jedini relevantni glas na njemačkoj javnoj sceni protiv NATO intervencije.

Augštajn junior u svojim kolumnama u “Špiglu” nastavlja tradiciju kritičnog, jasno formulisanog novinarstva.

Čitavoj Evropi, ma čitavom svijetu zastao je dah.

Sigurnost štednih uloga, obećanja Merkelove, svejedno: Kada ste u dilemi, treba pustiti obične ljude da iskrvare?

Ne dolazi u obzir.

Tako je taj plan skinut sa stola.

Novi plan ima drugu ciljnu grupu - neka krvare bogati Rusi.

Ovako ili onako, šteta je već učinjena, povjerenje uzdrmano.

Koliko još uopšte vrijedi riječ Angele Merkel?

Primjer Kipra pokazuje da se Evropa ne može pouzdati u Njemačku.

Na svu sreću, Evro-grupa ipak se usudila da povuče pravi potez: Sitne štediše su spasene, jedna banka poslata u bankrot, druga u patuljke.

Prošlonedeljna drama, međutim, dobro se uklopila u aktuelnu evropsku sliku: Neodgovorni bankari proigravaju povjerenje bogatih perača novca, kad ne znaju šta dalje, odlaze kod političara da kukaju, koji im onda pomažu koliko god mogu.

Sve na račun običnih ljudi, kojima fale i sredstva i uticaj da se sklone pod neku sigurnu strehu. A sve to odvija se pod njemačkom dominacijom!

Bio je to znak, a znakove treba znati čitati.

Njemačka premijerka dopušta sebi i Nijemcima luksuz bavljenja samim sobom.

Slikovito, to je luksuz buljenja u vlastiti pupak! Istorijska iskustva su zaboravljena.

Postaju relevantna jedino za televizijske večeri dok zamotani u ćebe gledamo seriju “Naše majke, naši očevi”, kako nam bliža i dalja rodbina u Trećem Rajhu posrće iz jedne moralne greške u sljedeću.

Ali to nema nikakve veze s današnjicom.

Kao već dvaput u našoj novijoj istoriji, opet Nijemci puštaju da ih se uvlači u sve dublji konflikt sa susjedima.

Bez obzira na troškove i sa jednim jedinim ciljem, koji budi strah i jezu - političke dominacije Njemačke na Kontinentu.

Ideja Merkelove evropske integracije izgleda ovako: Evropa se mora pokoriti Njemačkoj.

Dok se zaoštravala kriza oko Kipra, odjednom je postala vidljiva osnovna nota njemačke politike - Tvrdoglavost.

Ta tvrdoglavost brani se kao principijelnost, dok se ustvari samo radi o vrsti samovolje.

U svojoj evropskoj politici, Merkelova je napustila sve zapadnonjemačke tradicije, čak je u tome bila jednako brutalna, kao kada se radilo o gaženju tradicija vlastite partije.

U ljeto 2011, njen savjetnik za evropska pitanja Nikolaus Majer Landrut napravio je jednu političku skicu, na neki način joj “nacrtao” problem: sve što se nalazi u odgovornosti Brisela, funkcioniše i cvjeta.

Sve za šta su odgovorne nacionalne države, boluje i propada. Logika je nalagala: prenesimo na Brisel više moći.

Merkel je odlučila upravo suprotno.

Pod Angelom Merkel Evropa naconalnih dražva diže glavu.

Bivši premijer Helmut Šmit upozorava, a niko ne sluša: “Naš Ustavni sud, Nacionalna banka i kancelarka Merkel proglasili su se, na užas naših susjeda centrom Evrope.”

Po njemu, jedan dio javnog mnjenja u Njemačkoj formiran je u snažnom “nacionalno-egoističnom duhu”. Čovjek koji je preživio rat neće olako upotrijebiti tu kovanicu - nacional-egoista!

Zato što su glasali protiv plana za razvlašćenje koji su im nametali spasioci evra, njemački Bild parlamentarce iz Nikozije nazvao je “idiotima s Kipra”. Ali onaj ko misli da je okružen idiotima, najčešće je i sam idiot.

Evro-konflikt sve više se otkriva kao konflikt oko njemačke dominacije u Evropi. Na prvi pogled, reklo bi se da je sve to ekonomija. Na drugi, vidi se da se radi o politici moći: Nijemci okivaju evropske narode okovima dugova.

- Ako nas istorija nečemu uči, onda tome da nema bolje metode braniti i moralno opravdavati odnose zasnovane na nasilju, nego ih zamotati u verbalitet krivice i krivnje: Prije svega, zato što se tako stvara privid da je žrtva ta koja nije u pravu - pisao je američki etnolog i aktivista pokreta “Okupiraj Volstrit” Dejvid Gerber.

Kao i uvijek u istoriji, podređeni se psuju i vrijeđaju. Ko ima dugove - kriv je. Dugovi i krivica treba da imaju istu riječ. S jedne strane, to ovdje otvara prostor za optužbe, s druge, za samosažaljevanje.

- Bez njemačkih garancija, nema pojasa za spasavanje. Ali, upravo nas Nijemce, koji pomažemo na sve strane, kritikuje u kriznim zemljama - otvoreno nas mrze. Kancelarku nam slikaju sa Hitlerovim brkovima, cijepaju se njemačke zastave, neprijatelji smo koji su krivi za sve zlo - izletjelo je nedavno konzervativnom komentatoru Hugo-Miler Fogu.

Taman ono što nam treba za kafanske diskusije! Svejedno da li su to kafane u kojima se skupljaju proleteri ili profesori, prije svega oni iz nove desničarsko-populističke partije “Alternativa za Njemačku”, partije koja bi mogla slaviti briljantne uspjehe na skorim izborima za nacionalni parlament.

U stvari, sve to je samo laž. Nisu Nijemci do sada plaćali samo za krizu, na njoj su i zaradili. Uštede od kamata na državne obveznice, koje je Njemačka realizovala od početka krize, samo su se u prošloj godini popele na 10 milijardi evra.

S druge strane, stoje neuporedivo viši kamatni troškovi dužničkih zemalja. To je realitet evro-krize -siromašni iz Atine plaćaju za bogataše u Njemačkoj.

Nema dominacije, Evropljani to neće dopustiti.

Takvi pokušaji su u prošlosti propadali, pa ni u budućnosti ne bi bolje prošli.

Još Nijemci tapšu svojoj kancelarki.

Trebalo bi, međtuim, da ih zanima šta je rekao Žan-Klod Junker iz Luksemburga - “Ko vjeruje da se vječno pitanje rata i mira u Evropi više nikada neće postavljati, opasno se vara. Evropski demoni nisu nestali, samo spavaju.”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.