Ekonomist: Finska crvena linija

Grčki premijer Antonis Samaras posjetio je lidere Njemačke i Francuske da bi zatražio više vremena za spovođenje budžetske štednje, ali ne i, kako sam kaže, da bi tražio još novca.

Spor između Atine i njenih kreditora biće izbjegnut, bar još nekoliko nedjelja, dok trojka EU, ECB i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ne odluči da li da odobri nastavak isplate kredita za spas Grčke, konstatuje “Ekonomist”.

Ipak, ne treba se zavaravati da će se kriza u evrozoni uspavati na duže vrijeme, piše britanski list. Grčka ekonomija je u dubokoj recesiji, a Njemačka je izgleda odlučna u tome da Atini ne pruži dodatnu finansijsku pomoć. Njemačka centralna banka protivi se tome da ECB kupuje obveznice prezaduženih zemalja da bi snizila troškove zaduživanja Madrida i Rima.

Pored tih “starih” briga, postoji i relativno novija, da pokušaji da se spasi evro neće biti ugušeni u Berlinu, već u jednoj drugoj štedljivoj prestonici sjeverne Evrope, Helsinkiju.

Finska ministarka finansija Juta Urpilainen izazvala je komešanje kada je prošlog mjeseca izjavila da njena zemlja “neće sebe objesiti za evro po svaku cijenu” i da nije spremna da snosi dugove drugih zemalja.

Ministar spoljnih poslova Finske Erki Tuomioja je nedavno otkrio da je Helsinki skicirao planove za slučaj raspada evrozone. Pored toga, Finska je jedina zemlja koja je zahtijevala ugovor o kolateralu u zamjenu za učešće u drugom paketu pomoći za Atinu, kao i za sredstva koja će priložiti za spas posrnulih španskih banaka.

Ako na kraju bude potreban dogovor o objedinjavanju dugova evrozone da bi se spasio evro, Finci bi mogli da ga blokiraju. Neki čak smatraju da je vjerovatniji “Fiksit” (Izlazak Finske iz evrozone) nego “Greksit” (izlazak Grčke).

Tačno je da Finska ima najviše da izgubi u slučaju objedinjavanja dugova, navodi “Ekonomist”. MMF navodi da će zajednički javni dug zemalja evrozone sljedeće godine dostići 91 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok će dug Finske biti svega 53 odsto BDP-a, najniži među zemljama evrozone, osim Estonije i Luksemburga.

Troškovi zaduživanja Helsinkija slični su onima u Berlinu. Nakon Japana i Italije, Finska bilježi najveću stopu starenja stanovništva među bogatim zemljama, pa je stoga zabrinuta zbog povećanja dugova, a nakon što se sopstevnim snagama oporavila od ozbiljne bankarske krize iz 1990-ih, neprijateljski je nastrojena prema izbavljenju drugih zemalja.

Pored toga, Finska nema velike koristi od spasa evra. Njene banke nisu značajnije izložene problematičnoj periferiji evrozone, za razliku od onih u Francuskoj i Njemačkoj. Njena ekonomija je manje integrisana u monetarnu uniju od drugih zemalja sjeverne Evrope, kao što je Holandija.

Samo 31 odsto finskog izvoza ide u druge zemlje evrozone, sto je manji udio nego u evroskeptičnoj Britaniji. Pet od sedam najvećih finskih inostranih tržišta leži van evrozone. Njen najveći dobavljač je Rusija, a najveći pojedinačni uvoznik Švedska, čija ekonomija napreduje bržim tempom nego finska.

I dalje postoji šansa da bi Njemačka mogla da nagovori Finsku na neki oblik objedinjavanja dugova u evrozoni, navodi “Ekonomist”. Javnost i dalje podržava ostanak u monetarnoj uniji, velikim djelom iz straha da Finska ne bude ponovo povučena u orbitu Rusije.

Međutim, što duže njemačka kancelarka Angela Merkel bude čekala da predloži sjedinjenje dugova, to više djeluje da se Evropa raspada, a cijena spasa pojedinačnih zemalja raste, pogotovo zbog toga što programi štednje koje ona favorizuje utiču na usporavanje ekonomija.

Da li bi bilo moguće natjerati Fince da ostanu u evrozoni ako ukupan nivo duga zemalja članica premaši 100 odsto BDP-a? Ili ako koalicija na čelu sa ekstemnom desnicom dođe na vlast u Helsinkiju? Ta pitanja sve su teža za gospođu Merkel, zaključuje list.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.