Dragan Šagovnović - Srbiji i RS trebaju nova radna mesta

Rekao je ovo za "Glas Srpske" generalni direktor Ekonomskog instituta Beograd Dragan Šagovnović.

- Jedino kroz veću zaposlenost možemo da obezbedimo bolju zdravstvenu zaštitu, funkcionisanje penzijskog sistema, ubiranje poreza, jer u tome je ključ. Niko se sa nama neće baviti, ako nećemo mi sami. Ne možemo sutra očekivati od Evropske unije, postanemo li njeni članovi, da će rešavati naše probleme - izjavio je Šagovnović.

Kada je riječ o saradnji Republike Srpske i Srbije, Šagovnović naglašava da je toj saradnji problem to što se tu "svako zabavio o svom jadu".

- I u Srbiji i RS postoji velika želja da se ta saradnja unapredi. Ali bavljenje nekim tekućim pitanjima, koja ma koliko bila slična, ujedno su i različita, za RS i Srbiju, to jednostavno ne dolazi na dnevni red. Upravo je ovo neki naš napor da iniciramo to, jer smatram iz ugla naše pozicije, da smo društveno odgovorni da iniciramo neke stvari koje mogu biti od koristi za ekonomski razvoj i Srbije i RS - kaže Šagovnović.

Prema njegovim riječima, najveći problem Srbije je mali bruto domaći proizvod, koji je rezultat drastičnog smanjenja industrijske proizvodnje u prethodnih 20 godina.

- Industrijska proizvodnja je danas na nivou oko 40 odsto u odnosu na industrijsku proizvodnju u 1989. godini. Iz tog problema izvlače se svi drugi problemi, a taj problem je posledica niske konkurentnosti privrede. Sagledavanjem tog problema dolazi se do toga da mnoge neke uobičajene fraze koje se pominju, zapravo treba gledati na drugi način. Verovatno je i u RS, iako nisam baš toliko upoznat, prisutna fraza visoke javne potrošnje - kaže Šagovnović.

Dodaje da je javna potrošnja u apsolutnom iznosu u svim zemljama regiona prilično niska.

- Međutim, njeno učešće u bruto domaćem proizvodu je jako visoko, i to je problem. Samo podizanjem BDP-a možemo obezbediti dalji rast javne potrošnje, koja će u relativnom iznosu imati manje učešće u BDP-u. Dok se ne stvori vrednost, mi nećemo imati stvarno poboljšanje ekonomske situacije - smatra on.

Prema njegovom mišljenju, u regionu je najveći problem to što se u jako velikoj želji da se pristupi Evropskoj uniji i ne gleda šta to mi možemo da uradimo da bismo konkurentniji ušli u EU.

- Na primer, srpski agrar vapi za strategijom agroprivrede, iz razloga da bi praktično spremniji ušao u EU. Jer ulazak u EU za srpski agrar značiće određivanje limita zarad usklađenosti na tržištu EU. Stalno ističem da su strategija razvoja agroprivrede i energetike dva ključna nacionalna dokumenta, koja treba da usvoji Narodna skupština Srbije, kao dokumenta koja bi trebalo da budu osnov za vođenje kompletne ekonomske politike - kaže Šagovnović.

Napominje da su hrana i struja dvije grane koje su bile najvažniji elementi suvereniteta u prethodnih 20 godina.

- Došli smo u situaciju da nam je konkurentnost poljoprivrede u veoma niskom nivou. Slična situacija je i sa strujom, čija je cena najniža u regionu. Socijalna politika je nešto što pripada državi i ona ne treba da pripada javnim preduzećima. Naš Institut je radio projekat "Uticaj dugoročne politike, depresiranih cena na Elektroprivredu Srbije" i došli smo do fascinantnih podataka, da se samo kroz vođenje socijalne politike u pogledu cena struje gubilo od pola milijarde do 1,5 milijardi godišnje. Za deset godina to je od pet do 15 milijardi evra - istakao je Šagovnović.

Dodaje da se u tom smislu i forsira priča o elektroprivredama RS i Srbije.

- Elektroprivreda RS ima višak, a Srbija manjak, kao rezultat dugogodišnjeg neulaganja u kapacitete energetike. Usaglašenim strateškim razvojem, mogli bismo da dobijemo regionalnog igrača, koji bi zaista mogao da definiše unapred kolike će biti potrebe i mnogo bi optimalnije upravljao resursima - pojašnjava Šagovnović.

Saradnja

Šagovnović naglašava da su Ekonomski institut iz Beograda i Ekonomski institut u Banjaluci srodne institucije.

- Nastojimo da budemo srpski razvojni institut i prepoznali smo nekoliko ključnih oblasti prema kojima smo usmereni. Jedna je prehrambena industrija, a druga oblast je energetika, što smatramo velikom razvojnom šansom Srbije. Treće je podizanje konkurentnosti - istakao je Šagovnović.

Dodao je da smatra da je neophodno pristupiti izradi jedne studije kompatibilnosti i struktura Srbije i RS, zbog usaglašenog razvoja.

- Posebno nam je interesantna potreba povezivanja elektroprivreda Srbije i RS, jer bi se dobio jedan regionalni jak energetski kapacitet - kazao je Šagovnović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.