Ćorić: Povećati nezavisnost energetskog sistema
BANjALUKA - U Republici Srpskoj u 2023. godini treba povećati fizički obim proizvodnje, ekonomsku stabilnost i nezavisnost energetskog sistema, izjavio je Srni predsjednik Privredne komore Srpske Pero Ćorić.
Ćorić kaže da privrednici u 2023. očekuju da se zadrže postojeći dobri trendovi iz 2022, te zaustave negativna kretanja zbog očekivanja teške i neizvjesne poslovne godine.
-Treba povaćeti broj zaposlenih i tako zaustavljati odliv stanovništva iz Republike Srpske - naveo je Ćorić.
Uz ovo, naglasio je, potrebno je reformisati javna preduzeća i staviti ih u funkciju razvoja privrede.
Prema njegovim riječima, to su samo neki od ciljeva koje treba realizovati da bi se dobio dobar osnov.
-Prognoze govore da će energetska kriza u EU biti prisutna najmanje do polovine 2023. godine, što će se sigurno negativno odraziti na poslovanje privrede Srpske s obzirom na to da naša privreda sa EU ima najveću spoljnotrgovinsku razmjenu - kaže Ćorić.
On je naveo i da poslovna zajednica očekuje od Vlade Republike Srpske da prepozna neophodnost nastavka digitalizacije i tehnološkog osposobljavanja privrede što bi bilo osnov za povećanje produktivnosti i efikasnosti, a samim tim i njene konkurentnosti.
-Mislim da je zbog toga neophodno da se tokom 2023.godine poveća planirani iznos od 14,6 miliona KM za tehnološki razvoj i nabavku opreme kako bi se promoglo privredi da se ulaže u tehnološko unapređenje, jer bi se time ohrabrili poslodavci da ulažu u privredu - kaže Ćorić.
On je naglasio i neophodnost jačeg prilagođavanja obrazovanja potrebama privrede sa sve većim učešćem dualnog obrazovanja, ali i prekvalifikacije i dokvalifikacije odraslih, jer je evidentan nedostatak svih profila radne snage, sa čime će biti suočena privreda Republike Srpske i u narednom vremenu.
Ćorić je istakao da je potrebno da se izvrši reforma uprave radi smanjenja sive ekonomije, administrativnih procedura, parafiskalnih opterećenja, navodeći da je reforma uprave uvijek bila zastupljena u programima ekonomskih reformi, ali se veoma sporo realizuje, što može biti kočnica razvoja u nekom vremenu.
Ćorić je rekao da je zvanična inflacija za deset mjeseci 2022. godine bila 15,5 odsto, te da je evidentno da su spoljni inflatorni faktori uticali na kretanje cijena u Republici Srpskoj.
-Sam podatak da je za deset mjeseci 2022. godine spoljnotrgovinski deficit Srpske povećan za 408 miliona KM, govori o značajnom povećanju cijena repromaterijala, robe široke potrošnje, industrijskih proizvoda na svjetskom tržištu, a što je apsorbovano i uvezeno u Republiku Srpsku - konstatovao je Ćorić.
On je naglasio da će cijene nafte, gasa, električne energije, čelika i dalje određevati tok inflatornih kretanja u EU, što će se preliti u Republiku Srpsku.
Uz ocjenu da su najviše povećane cijene hrane i pića, te prevoza, Ćorić smatra da rješenje može biti i to da se država odrekne nekih svojih prihoda u vidu nameta na pojedine proizvode ili da povećanje prihoda obezbijeđenog po tom osnovu koristi za subvencionisanje određene grane privrede, te ograniči marže bez paušalnih ocjena.
-Generalno gledano ovo je jedan od najvećih problema koji će se preliti u 2023. godini - naglasio je Ćorić.
Ćorić kaže da je u 2022. godini poslovanje bilo suočeno sa mnogim otežavajućim okolnostima kao što su pitanje energije, inflacije, nedostatak radne snage, stalni pritisci na povećanje plata, nedostatak repromaterijala...
-Bitan faktor bilo je stanje i kretanje u EU kao posljedica energetske krize, političkih dešavanja, inflacije, pa su sve privredne grane bile u problemima, što se prelivalo i na nas - rekao je Ćorić.
Napominje da je u 2022.godini proizvodnja obuće imala dosta posla da čak nije mogla ispuniti sve narudžbe, što je dobro, te da će taj sektor imati posla i u 2023. godini.
Đorić je naveo da je industrijska proizvodnja u 2022. u odnosu na 2021. godinu veća za tek 1,3 odsto, da je inflacija bila dvocifrena, nominalan rast plata za 16,7 odsto, izvoz za 26 odsto, a uvoz za 30,5 odsto, te naplata javnih prihoda za 14 odsto.
-Kada se gledaju ti odnosi, vidljivo je da povećanja nisu posljedica privrednih aktivnosti već okolnosti i uslova u kojima je privreda poslovala u 2022. godini i sve je to uticalo na smanjenu likvidnost privrede - kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
