Balkan dužan 112 milijardi evra
SPLIT - Zemlje bivše Jugoslavije "tonu u blato" finansijskog bankrota, jer je spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije i BiH premašila 112 milijardi evra, dok je Jugoslavija uoči raspada stranim povjeriocima dugovala višestruko manje - 22 milijarde dolara, javili su hrvatski mediji.
Rekorder je Hrvatska, sa 44 milijarde evra spoljnog zaduženja, a bitna razlika između zaduženja nekadašnje države i njenih nasljednica je ta da je jugoslovenski inostrani dug bio potpuno državni, dok u dugovima njenih nasljednica, uz državu, učestvuju i svi ostali sektori.
Tako u 44 milijarde evra hrvatskog inostranog duga na državu otpadaju svega 5,2 milijarde ili oko 12 odsto zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija i malih privrednika, a oko 23 odsto duga napravile su banke.
Dok je udio kompletnog slovenačkog spoljnog duga od 39 milijardi evra u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto, hrvatski čini 97,7 procenata BDP-a.
Kao kriterijum visoke zaduženosti, ali ne i prezaduženosti, uzima se dug od preko 80 odsto BDP-a i više od 220 odsto izvoza. Hrvatska je i po tom drugom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih, jer joj ino-dug čini 273 odsto vrijednosti izvoza, koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.
Prema mišljenju Zrinke Živković-Matijević, direktora Direkcije za ekonomska istraživanja "Rajfajzen konsaltinga", problem bivših država Jugoslavije je rast potrošnje, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje, rezultira porastom uvoza i deficita platnog bilansa, koji se finansira novim zaduživanjem.
- Za svaku je ekonomiju pogubno kanalisanje uzetih zajmova u tekuću potrošnju, da bi se finansirao rast i razvoj. Mnogo veći problem od visine spoljnog duga je usmjerenost sredstava u javnu i ličnu, neproizvodnu potrošnju, umjesto u investicionu, koja bi omogućila stvaranje nove dodate vrijednosti i održiv rast i razvoj - ocijenila je Živković-Matijević.
Grčki sindrom
Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju na to da je udio države u tom dugu bio 34 odsto ili 13,3 milijarde evra.
Slovenački ekonomski stručnjaci upozoravaju da se lani državni dug prema inostranstvu udvostručio i da bi, nastavi li tako da raste, Sloveniji za tri godine mogao da zaprijeti grčki sindrom, s padom sistema javnog finansiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
