Знате ли како се правилно пали свијећа: Многи праве велику грешку

У првим вијековима хришћанстава за време Богослужења су се увијек палиле свеће и та пракса је остала таква до данашњих дана. Свијеће се пале како би разгнале мрак и просветли ум свјетлошћу Христове истине.

Зашто се пале свијеће?

С једне стране је за то постојала потреба: хришћани, гоњени од многобожаца, су се ради Богослужења удаљавали у подземлја и катакомбе, а она су углавном служена ноћу, те се није могло без светиљки. Али са друге стране и оно што је најважније, свјетлост је имала духовни значај.

"Код нас се Богослужење никада не служи без свјетиљки", говорио је учитељ Цркве Тертулијан, "али их ми не користимо само да бисмо разгонили ноћну таму, - јер Литургију служимо при дневној свјетлости, већ ради тога да бисмо помоћу њих изобразили Христа – несотворену свјетлост, без које бисмо и у сред бијела дана лутали у мраку".

Симболичко значење свећа, свећњака, кандила и светлости у цркви.

Свјетлост у православној цркви изображава небеску Божанску свјетлост. Она такође означава и Христа као Свјетлост свету, Свјетлост од Свјетлости, Свјетлост истинску, Која просвећује сваког човјека, који долази у свијет.

Спољна свјетлост је пуштана у унутрашњост цркве само као одраз нематеријалне свјетлости, и то у веома ограниченој количини.

Свјетлост у ужем смислу у црквеном поимању представља само Божанску свјетлост, Христову свјетлост, свјетлост будућег живота у Царству Божијем. Тиме је одређен и карактер унутрашњег освјетљења цркве. Уље, као и восак, такође означава чистоту и искреност човјека у његовом поклоњењу Богу. Али уље има и своје посебно значење. Јелеј је уље плодова маслиновог дрвећа, маслина. Господ је још у Старом Завету наредио Мојсију да као жртву Богу приноси чисти јелеј без талога.

Кандило, које виси испред иконе, симболизује древни огњени стуб, који је по ноћи извео Израиљ. Свијеће, које горе на свећњаку, постављене око кандила, подсјећају онога који се моли на купину, трнов грм, који је горио, али није изгорио, и у коме се Бог јавио Мојсију.

Купина, која је горела а није сагоревала је посебно била праобраз Мајке Божије. Свеће, које су постављене по правилним круговима, означавају кола која су узнела светог Илију, а сами кругови изображавају точкове тих кола.

Паљење свећа у цркви је посебно дело, које је тесно повезано са појањем песама и свештенодејствима. На свакодневним Богослужењима, када се у свим молитвама изражава само једно: покајање, скрушеност и туга због грехова, и осветљење је минимално: понегде гори усамљена свећа или кандило.

Када се свијеће пале?

- Свеће палимо у храмовима у спомен светитеља и угодника Божјих и иштемо њихово молитвено посредовање, за нас и наше ближње, пред Престолом Божјим. Свеће палимо у храмовима и за себе и за своје ближње, живе и упокојене, и са молитвом Богу за здравље и спасење нас, наших живих укућана, сродника, пријатеља, итд, каже протојереј Милан Ристивојчевић и наставља:

- Такође, свеће палимо за упокојење душа драгих нам упокојених. Притом, треба да водимо рачуна да паљењем свећа не реметимо ток богослужења, да не одвраћамо пажњу других и самих себе од садржаја и тока богослужења. Најбоље је да у храм дођемо пре почетка богослужења да бисмо упалили свеће, молитвено се сетили оних за које свеће прислужујемо, а потом активно, неометани и не ометајући друге, учествовали у богослужењу.

Правилно паљење?

Кад год палимо сијвећу (славску, божићну, васкршњу, за здравље живих или за покој душа умрлих), прије него је упалимо обавезно треб да се помолимо Богу, директно или преко Светог у чију успомену ову жртву приносимо. 

Прије него је упалимо прекрстимо се и пољубимо свијећу, на тај начин исказујући љубав и поштовање.

- Свакој упаљеној свећи претходи, дакле, молитва Богу, потсећање на личност којој свећу намењујемо, обично целивање свеће и паљење. А то да ли ћемо упалити мању или већу свећу, да ли ћемо упалити само једну свећу и помолити се Богу за целу нашу породицу или све упокојене сроднике и пријатеље, или пак свакоме понаособ, зависи често и од наших могућности или простора у коме се свеће прислужују, каже отац Душан.

Гдје за живе, а гдје за мртве?

Често вјерници питају гдје се пале свијеће за "живе",а гдје за "мртве". То питање Црква је одредила ријечима „Сви су живи и сви су једно у Христу Исусу“. То значи да нема разлике где ћемо палити свеће за здравље и спасење,а гдје за упокојене, јер нема мртвих у Господу.

- Уобичајено је и то није погрешна пракса, да се на горњим чирацима пали за здравље и спасење ближњих, а на оним доњим, за покој душа-објашњава Николић.

Препорука је да се узимају свеће од од чистог воска. Боље је упалити једну воштаницу за све, него више парафинских свијећа за сваког за која се молимо, пише Н портал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.