Здраво старење: Има 93 године, бави се спортом као да му је 40

GS
Foto: YT

Ирац Ричард Морган који има 93 године је четвороструки свјетски шампион у веслању у дворани.

Он у тијелу има проценат масти випета (британска раса паса средње величине, типа хрта). Такође је предмет нове студије објављене прошлог мјесеца у Часопису за примијењену физиологију која је посматрала његов тренинг, исхрану и физиологију, пише Вашингтон пост.

Резултати сугеришу, у много аспеката, да је он примјер здравог старења, нонагенаријан ( особа која има између 90 и 99 година), са срцем, мишићима и плућима некога ко је дупло млађи од њега.

Али у другим аспектима, он је обичан, некадашњи пекар и произвођач батерија са шкрипавим кољенима који није редовно вјежбао све док није ушао у 70-те године, и даље тренира углавном у својој шупи у дворишту.

Иако је његова фитнес рутина почела касније у животу, сада је веслао једнаку дужину за коју се скоро може обићи свијет 10 пута, и освојио четири свјетска првенства.

Лекције о старењу од активних старијих људи

"Морамо да погледамо веома активне старије људе ако желимо да разумијемо старење“, рекао је Бас Ван Хоорен, истраживач у Мастрихту Универзитету у Холандији и један од аутора истраживања.

Многа питања остају неодговорена о биологији старења, и да ли физичко успоравање и опадање мишиц́не масе које типично настаје како старимо су нормални и неизбјежни или можда због тога барем дјелимично, због недостатка вјежбања.

Оно што је Моргана учинило посебно занимљивим истраживачима је то што он није почео да се бави спортом или вјежбањем до своје 73. године. Пензионисан и тада помало изгубљен присуствовао је веслању са једним од његових унука који је био такмичарски веслач на колеџу. Тренер га је позвао да користи једну од машина.

Највец́и забиљежени број откуцаја срца

Како би сазнали више позвали су Моргана који је тада имао 92 године у лабораторију за физиологију у Ирском Универзитету у Лимерику, мјерец́и његову висину, тежину и грађу тијела прикупљали су податке о његовој исхрани. Провјерили су његов метаболизам, функцију срца и плуц́а.

Замолили су га да сједне на справу за веслање и одради симулацију од 2.000 метара док су му пратили рад срца, плућа и мишића.

"Био је то један од најинспиративнијих дана које сам икада провео у лабораторији", рекао је професор здравог старења физичких перформанси и исхране на Универзитету у Лимерику Филип Џејкман.

Морган се показао као нонагенаријан, његових жилавих 75 килограма који се састоје од око 80 процената мишиц́а и једва 15 процената масти, тјелесни састав који би се сматрао здравим за човека који је за више деценија млађи.

Током веслања његов број откуцаја срца је достигао врхунац од 153 откуцаја у минути што је изнад очекиваних откуцаја за његове године, то је резултат који се налази у самом врху за некога у његовим 90-им годинама

"Његов број откуцаја срца је брзо кренуо према врхунцу, што значи да је његово срце било у могућности да брзо снабдијева своје радне мишиц́е кисеоником и горивом", рекао је асистент на вјежби Лоркан Дали.

Вјежбање 40 минута по дану

Можда је најимпресивније то што је он развио ову кондицију са једноставном, релативно скрац́еном рутином вјежбања, примијетили су истраживачи:

Константност: Сваке недеље он весла око 30 километара (око 18,5 миља), у просјеку око 40 минута дневно.

Комбинација лаког, умјереног и интензивног тренинга: Око 70 процената ових тренинга је лако у којима се Морган једва труди. Других 20 одсто је на тешком, али подношљивом темпу, а последњих 10 одсто је пуном паром са једва одрживим интензитетом.

Тренинг са теговима: Два или три пута недељно, он такође тренира са теговима, користец́и подесиве бучице да заврши око три сета искорака и цурл-а (вјежбе у којима се тег вуче ка тијелу) понављајући сваки покрет све док његови мишићи буду превише уморни да би наставио.

Исхрана са високим садржајем протеина: Он једе пуно протеина, његов дневни унос прелази уобичајену препорука која је око 60 грама протеина за некога његове килаже.

Како вјежбање мијења начин на који старимо

"Ово је занимљива студија случаја која баца свијетло на наше разумијевање прилагођавања вјежбања током цијелог живота, рекао је директор Лабораторије за људске перфомансе на Универзитету у Индијани Скот Трапе.

"Још увијек учимо о започињању програма вјежбања у касним годинама", додао је, "али докази су прилично јасни, људско тијело одржава способност да се прилагоди вјежбању у било ком добу".

Морганова кондиција и физичка снага у 93 години сугеришу да "не морамо изгубити” велике количине мишиц́а и аеробних капацитета док старамо, рекао је Џејкман.

"Вјежбање може да нам помогне да изградимо и одржимо јако, способно тијело, у било којим годинама", додао је

Наравно, Морган има неке генетске предности, истакли су научници. Чини се да је вјештина веслања насљедна у његовој породици.

Његове перфомансе су биле спорије него претходних година. Вјежбање неће избрисати ефекте старења али може успорити тјелесни губитак.

Оно такође нуди награде, "Постоји одређено задовољство у освајању свјетских првенстава", рекао ми је Морган преко свог унука.

"Почео сам са нуле" рекао је, " и одједном сам схватио да постоји пуно задовољства у овоме", преносе Вијести.ме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана