Зашто се јаја за Васкрс боје у црвено? Ове легенде објашњавају поријекло обичаја који се практикује и данас

GS
Foto: Arhiva

Многи тврде да хришћански вјерници не би требало да боје јаја за Васкрс ни у једну другу осим црвене, а иза свега се крије симболика повезана са Христом и распећем.

Хришћанска црква је обичај бојења јаја за Васкрс прихватила доста касно, негдје око 12. вијека. Иако то не значи да су га одмах и сви прихватили, па је тако у нашим крајевима заживио тек око 16. вијека. Он је до данас опстао, а за то вријеме су утврђена и нека основна правила од којих је најпознатије да се фарбају у црвено и да се оно зове "чуваркућа". Одакле уопште потичу ова вјеровања? 

Неколико верзија поријекла обичаја

Наиме, заслуге за обичај се углавном приписују Богородици и постоји безброј верзија о поријеклу. Иако данас нико не зна шта је истина, ово су неке од најпознатијих. Према једној легенди Богородица је понијела са собом кувана јаја на Голготу и том приликом је случајно канула крв са Исусових рана. Док је према другој верзији она поклонила кувана јаја римским војницима и уплакана их молила да не буду окрутни према њеном сину, док је то радила једна од њених суза је пала на јаје и обојила их у црвену боју. 

Ипак, то нису и најпопуларнија објашњења, већ она према којима је Марија, приликом изласка на гроб - оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога у спомен хришћани фарбају јаја црвеном бојом. Или оно према ком је Марија ишла цару Тиберију у Рим да објасни Христово васкрсење, а на поклон му донијела корпу јаја. Цар није вјеровао да је Христос васкрсао и рекао да би то било као када би ова јаја у корпи промијенила боју. Марија је на то рекла "Христос васкрсе" и сва јаја су постала црвена.

Поред њих постоји и верзија у којој се не спомиње Богородица већ само Исус, а према којој је народ бацао камење на њега док је ишао ка Голготи, да би се оно у једном тренутку претворило у црвена јаја, преноси Национална Географија

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана