Зашто китимо новогодишњу јелку?
Начин на који данас китимо јелку настао је на територији Њемачке, када се у средњем вијеку за Божић јелка китила црвеним јабукама, а на западу данашње Њемачке и колачићима различитих облика и свијећама које су симболисале Христа као вечну свјетлост.
У наредним вијековима, овај обичај се раширио по цијелом Старом континенту. У Енглеској се јелка украшена бомбонама, папирним цвијећем, машнама и малим поклонима први пут појавила 1841. године. Најпре је украшавање дрвета било резервисано само за више слојеве друштва, али су врло брзо сви прихватили овај обичај, преноси Нешнл Џиографик.
Досељеници из Њемачке су овај обичај пренели на тло Америке, а Азија је за новогодишњу јелку сазнала од мисионара.
Међутим, постоје бројне теорије о томе од ког обичаја кићење јелке заправо води поријекло. Најчешће се везује за симболизам дрвећа у обредима прије појаве хришћанства, посебно за причу о Донаровом храсту, стаблу које је древно германско племе Хата сматрало светим.
Према легенди, хришћански мисионар Бонифације, који је касније проглашен свецем, посјекао је 723. или 724. године једно од ових стабала како би паганима показао супериорност хришћанства над њиховом религијом – изостанак реакције паганских богова требало је да покаже паганима да треба да одбаце своју религију и прихвате хришћанство.
Он је у томе и успио и тренутак описан овом легендом обично се сматра кључним за покрштавање Германа.
Обожавање дрвећа било је веома често међу европским паганима и углавном је преживјело њихово прихватање нове религије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
