Вјереник јој је пуцао у главу, па извршио самоубиство; српска глумица: "Нисам могла да предвидим

Од тог догађаја прошло је четири и по године, али неке ране још нису зарасле. Упоредо са опоравком, и физичким и менталним, заиграла је у позоришту с колегиницом Милицом Милшом, а захваљујући тој сарадњи и пријатељству са њом и њеним супругом, сценаристом Жарком Јокановићем, добила је улогу у трећој сезони серије “Игра судбине".

"Жарко познаје мој глумачки сензибилитет и мене приватно, па је улогу психотерапеута Саре Бергер писао наменски за мене и веома сам јој се обрадовала. Она је спој неколико терапеута које сам после трагедије променила док нисам успела да пронађем правог. За одређена животна питања није довољна аутосугестија, колико год да се трудите да се изборите сами са собом. Понекад је то узалудно, чак и уколико сте свесни проблема и имате жељу да га решите. У том случају, психотерапија је најбољи избор. Мени су терапије помогле да се осећам пре свега најбоље могуће, а с временом су послужиле и за грађење лика."

Животно искуство глумца, уверена је, веома је значајно за његов рад, али само под условом да се сам са собом осећа добро.

"Опоравак је био веома напоран и исцрпљујућ, али ми је жеља да будем добро и вратим се нормалном животу била водиља. Сад сам одлично и радујем се свакој новој улози. Драго ми је што људи све отвореније говоре о начинима самопомоћи и што психотерапија више није табу тема. Некад су они којима је била потребна стручна помоћ били стигматизовани, али су се времена, на срећу, променила. Важно је разговарати, размењивати искуства. Мени то никад није представљало проблем, иако не волим да делим савете, радије људе упутим на праву адресу", рекла је за домаће медије.

Током рехабилитације ниједног тренутка није била усамљена, највећа подршка били су јој родитељи и сестра, као и бројни пријатељи и колеге.

"Данас знам да имам много блиских људи на које могу да се ослоним и за које верујем да ће увек бити уз мене, наравно и ја уз њих. Постоји прегршт лоших сценарија свуда око нас, редовно се у црним хроникама појављују ужасне вести и сваки пут ме застраши кад чујем да се догодило нешто слично ономе што се десило мени. Немам чаробни савет како то избећи, осим оне народне “трипут мери, једном сеци”. Жене треба много да воде рачуна о себи, на сваком кораку и у сваком тренутку."

Рањавање није оставило последице на њене касније односе са мушкарцима јер сматра да је то био усамљени случај.

"Нисам могла да га предвидим, а ако је можда и било показатеља, нисам их уочила. Ни најмање га не пројектујем на друге људе. Уосталом, радила сам на томе да се осећам стабилно и сигурно и после скоро пет година имам утисак много веће временске динстанце, као да се тако ружне ствари нису десиле мени него некоме другом. Данас живим сасвим мирно и срећно. Емотивно сам испуњена, имам дивног партнера. Заједно смо нешто више од две године, није из мог посла, али ми је велика подршка, баш као и ја њему."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.