Виктор се родио у таксију, а Василију се није журило: Ово су близанци из Оџака чије је рађање пратила читава Србија

Захваљујући присебности комшије Стевана и племенитом гесту двојице новосадских полицајаца, 4. децембра ће сваке године ова двојица дјечака прослављати рођендане.

– На руменачким кривинама Марина виче: “Порађам се!” Ијао мени, шта ћу сад? Прво што ми пада на памет, нема стајања, треба ми патрола испред мене, убићу некога како возим, и окрећем 192. Улазим у руменачке кривине и чујем како ми беба плаче у колима! – написао је Маринин комшија Стеван на свом Фејсбук профилу и дигао Србију на ноге.

Како је тада навео, а храбра мама после потврдила, Виктор се родио у такси возилу на путу између Оџака и Новог Сада, а Василију се није толико журило.

Он је дошао на свијет царским резом у новосадском породилишту Бетанија.

Захваљујући патроли која је под ротацијама практично спровела Стевана до породилишта и Марини која је све јуначки издржала, тачније пожртвованости свих њих, добили смо прилику да чујемо наставак ове невјероватне приче.

Марина сада за комшију Стевана каже у шали да је “главна звијезда”, а заправо објашњава како је кад самохрана мајка добије такву подршку. Подршку какву није очекивала.

Ови храбри малишани родили су се пријевремено, у седмом мјесецу трудноће. Од тренутка када су дошли на свијет налазе се на одјељењу неонатологије у Новом Саду, а Марина најближе до њих може само преко стакла. Ипак, прије пар дана осјетила је немерљиву срећу када је добила прилику да Виктора стави на груди.

– Пало је и прво мажење! – узбуђено нам јавља Марина, а затим нам већ сљедећег дана јавља да је Виктор коначно ван инкубатора, није више ни на кисеонику, а од нашег првог разговора добио је 20 грама и има 1.930.

Такође, почео је да једе на флашицу, што је велики помак.

Василије је напредовао 50 грама и сада је на 1.830. Још је на кисеонику и на антибиотику, јер је мало болешљивији него бата.

Како каже Марина, Виктора који се родио на поменутим руменачким кривинама је успјела да стави на груди, Василија још не. Марина свакога дана навија за своје мале борце, пратећи сваки грам и сваку нову вест. Како каже, то су мамине борбене душе.

– Код једног су видљиве промене на очном дну, код другог мало незрелији мозак, али кажу да је то све решиво и да за сад нема назнаке за неке последице. До краја месеца, ако све буде добро, доћи ће кући. Килажа није пресудна, већ њихово опште стање. Полако спремам све за њихов долазак, колико могу – прича нам самохрана мајка из Оџака.

Поред близанаца о којима смо сви са узбуђењем читали, Марина има старију ћерку Машу (13) и сина Алексу који има непуне двије године.

Како каже, сека једва чека да јој дођу млађа браћа, а Алекса је још мали да би преузео улогу старијег брата, много је везан за маму.

А мама? Са оптимизмом и радошћу ишчекује коначни долазак Виктора и Василија кући.

– Као и до сад, изборићу се за своју децу – кратко каже Марина.

Њене ријечи потврђује чињеница да је са Машом отпутовала на операцију ока у Русију у јануару 2022. године, кад је била трудна са Алексом. Авионом.

Маша је корисник Фондације “Буди хуман”. Од најранијег детињства примјећено је да има проблеме са видом. Са годину и по дана је на првом офталмолошком прегледу утврђено да болује од страбизма и астигматизма.

Од друге године живота носи наочаре и фластер на десном оку. Поласком у вртић, затим у школу, појавили су се нови проблеми. Са писањем и преписивањем, фокусом на слику са моториком и нажалост кривљењем врата да би јасније видела слику, додатно је погоршано њено здравствено стање.

Да се вратимо на храбре близанце који јачају и расту да својој мами сутра буду највећи ослонац. Тог 4. децембра 2023. године прича о рођењу Василија и Виктора подсјетила нас је на све разлоге да увијек треба вјеровати у доброту и племенитост.

Полицајци Мијалчић и Гобалчић, комшија Стеван, Марина која јуначки носи своје бреме, сви добри људи који су са одушевљењем и подршком пратили ову невјероватну животну причу, чине важан дио ње, пише Блиц.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.