Велика симболика: Ова вјеровања о вјенчаном прстену круже међу Србима

Коришћен је у ритуалима и за њега је везивана специфична симболика. Ипак, ниједан није имао такву моћ, као онај најважнији – вјенчани прстен.

Наводно су још пећински људи, да би указали на међусобну повезаност, користили прстење од трске. У појединим периодима људске историје умјесто бурме су коришћене трачице које су везиване на ручни зглоб, па чак и на чланак ноге, као симбол љубави.

У старом Египту, су користили неку врсту бурми, а носили су их на домалом прсту лијеве руке. Објашњење је било једноставно: вјеровали су да од лијевог длана креће артерија коју су називали „љубавни нерв“. Слично вјеровање о љубавној вени имали су и Грци, док су их код Римљана носиле искључиво жене.

Хришћани су дуго одолијевали овом обичају сматрајући га остацима паганизма. Ипак, од 13. вијека и за њих бурме постају незаобилазан свадбени реквизит. Почињу да их носе и мушкарци и жене као „једнаки пред Богом“. Домали прст није случајност. Обичај је да младожења уз ријечи „У име Оца и Сина и Светога Духа“, додирује невјестин палац, кажипрст и средњак, а уз „Амин“ ставља бурму на, сљедећи, домали прст.

Руси имају крајње специфично вјеровање везано за вјенчани прстен. Наиме, будући да се прави по мјери, прстен савршено одговара домалом прсту. Ипак, ако супруга превари мужа, тај прстен више никада неће моћи да јој стоји „као саливен“. Занимљиво је да исто правило није могло да се примјени на мушкарце.

У православљу, па самим тим и у Србији, бурма се носи на десној руци као оној која је „главна“ тј. доминантна рука. На десном рамену, каже наш народ, сједи анђео, а на лијевом ђаво. Зато ако би неко ставио бурму на лијеву руку, ђаво би искушавао његову брачну срећу. На лијевој руци, код нас, бурму могу носити искључиво удовице.

Бурме у свим народима, па тако и код Срба, имају симболично значење. Прстен нема ни почетак ни крај тј. симболише вјечност. Још један доказ у прилог вјечности је да се бурме израђују од племенитих метала. Значи, прављене су да трају што дуже, по могућству, заувијек. На овај начин јединство брака и љубави никада неће бити нарушено. Код нас се и даље често практикује сахрањивање са вјенчаним прстеном да би љубав опстала и послије смрти.

Како је у нашем народу бурма чувар брачне среће за њу су везана правила која се морају поштовати:

• Родитељи вам могу поклонити своје бурме, али тек послије сребрне свадбе тј. послије 25. годишњице брака. Ове бурме ће чувати потомке од зла, али се не користе за поновна вјенчавања.
• Велики је баксуз изгубити бурму и то слути на развод брака.
• Бурма се не даје никоме на пробање, јер вам тај неко може узети и брачну срећу.
• Ове прстење обавезно мора бити ново на вјенчању, а не неко претходно коришћено.
• Током вјенчања никако не смијете дозволити да вам прстен испадне. Ово је изузетно лош знак који указује на смрт некога од супружника или брзи разлаз.
• Ако након развода и даље носите прстен, остаћете сами заувијек.
• Млада никада не треба да носи бурму преко рукавица јер ће јој то донијети сузе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.