Вечерас пред спавање једну ствар обавезно морате да урадите

Г.С.
Foto: Илустрација

У нашем народу постоји много вјеровања која су повезана са Ивањданом.

Православни вјерници сутра славе Ивањдан, као спомен на пророка Јована Претечу или Крститеља, који је најавио Христов долазак.

У црквеном календару Ивањдан је обиљежен црвеним словом, што значи да спада у ред заповједних празника.

Свети Јован је познат као Јован Претеча јер је дошао прије Христа, а као Крститељ зато што је поред других крстио и Христа. Познат је и као Биљобер или Травар јер је живио скромно хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одјевао у хаљину од кострети. Свети Јован се још зове Игритељ, јер се вјерује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у реци Јордан.

У нашем народу постоји много вјеровања која су повезана са Ивањданом. Сматра се да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцјелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане. У виноградима се ништа не ради. Прави верник никад неће ући у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Ако вјерујете, Бог ће вам дати.

Постоје стари ритуали на Ивањдан везани за љубав. Обичај је да дјевојка исплете вјенац од цвијећа и да кроз њега погледа момка који јој се допада. Још једно вјеровање каже да дјевојка треба да убере цвијеће пред Ивањдан и у ноћи између 6. и 7. га стави испод јастука и преспава на њему. Уколико цвијеће ујутру буде и даље свеже и лијепо, брзо ће упознати сродну душу. Ако цвијеће увене, још ће морати да сачека на сусрет са правом љубави.

Међу низом предивних старих српских обичаја на овај дан издваја се брање лековитих трава и плетење вјенаца од ивањског цвијећа. Уочи Ивањдана, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата. Ако вјенац од ових нарочитих цвјетова на празник осване пред кућом, вјерује се да ће породицу заштитити од сваке недаће. Дјевојке на сутрашњи дан свака у свој вјенац уплићу и по једну црвену ружу. Срби вјерују да је сутрашњи дан толико велики празник да се сунце трипут зауставља.

Вјерује се и да вода на сутра дан добија посебну моћ, па се сви купају у ријкама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана љековита својства. Зато се бере љековито биље и плету вјенци, које се чува у кући као лијек против разних болештина.

Да је овај празник везан за Сунце и његово кретање свједочи и обичај паљења иванданских ватри, које су љетњи пандан бадњачким ватрама. Вече пред Ивандан палиле су се лиле и обносиле око кућа, зграда, њива, торова, па чак и око читавог села, чиме се стварао магијски ватрени круг у који не могу да продру зле силе.Вјерује се да нероткиње после овог обичаја роде дијете

Вјерује се да нероткиње послије овог обичаја роде дијете

На истоку Србије вјерује се да се нероткиње, које жарко желе потомство, на Ивањдан провлаче кроз венце од јованове траве, а онда се купају у реци не би ли вода спрала урок. Вјерује се и да ако желе успјешну трудноћу и здраву бебу, жене треба да посјете све које носе име Стана или Станка.

Ноћ уочи Светог Јована Претече, у народу познатијег као Ивањдан, жене широм Србије плету вјенчиће од цвијећа и увече га стављају испред кућних врата.

Ивањдан се може назвати и Дјевојачким празником јер је читав низ ритуала поверен дјевојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивањдана дјевојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, пјевају и плету вјенце. Дјевојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с вјенцима ивандањског цвећа цијелу ноћ су играле и пјевале.

Вјеровање да се кроз вијенце од уплетене јованове траве, на Ивањдан, провлаче и жене које немају дјецу. Потом се купају у реци да вода однесе урок, зли усуд или болест. Уколико је жена имала неколико узастопних побачаја, на дан Светог Јована посећује особе које носе име Стана или Станка. Ако их има више, обилазе сваку кућу, узимају струкове траве из вјенчића и праве свој вјенац. Са њим на глави купају се у реци и вјерују да ће им следећа трудноћа успети.

Којим год поводом да су прављени, вјенчићи од јованове траве сутрадан се каче изнад или са десне стране кућних врата. Вјерује се да ће штитити дом од несреће током цијеле наредне године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана