Тетоважа као мода или исказивање друштвеног и личног идентитета

ГС
Foto: Илустрација

Раније су тетоваже биле симбол неприлагођених и друштвено непожељних, а данас су модни тренд.

Историја тетовирања дуга је колико и историја човjечанства.

Још у каменом добу, пећински људи су током различитих обреда цртали по својим тијелима.

„Човек је увек покушавао да кроз самопоказивање и кроз неке видљиве симболе који су основа човечанства укаже на своју везу са природом и да на тај начин дефинише и самог себе. Тако да, још у старим временима, дефинисање самога себе, иницијацијски циклуси, одрастање, били су обележени тетоважама", рекла је антрололог Нада Секулић. 

Ипак, у појединим друштвима тетовирање дуго није било друштвено прихваћено.

„Имате једну дугу традицију негативног односа према тетовирању у европској култури. Тетовирање је обично било знак стигме. Оне који су ван друштва, и на друштвеној маргини, они који су на различите начине осуђени, физички су их обележавали", изјавила је културолог Марина Симић.

Тетоважа је некада била и облик контракултуре и бунта. Данас, тетовирање постаје уобичајена појава, а у појединим друштвима и модни тренд.

„Од осамдесетих година, од тог великог заокрета удесно који се глобално дешава у свету, ми смо заправо далеко више униформисани него што је било пре тог периода. Међутим, друштво данас показује велику способност да апсорбује те различите трендове и поткултурне групе које су некада постојале у један мејнстрим. И управо у том контексту тетоважа данас постаје мода", додаје Секулићева.

Поједине тематске телевизијске емисије довеле су до масовне популаризације тетоважа у Америци.

„У Србији се људи све више тетовирају. Схватају то озбиљније. Није као пре да иду на јефтиније. Овде је јефтиније, овде је за џабе.. .То се не скида", објашњава тату-умјетник Јован Савић.

Туђи културни код 

Многи тетовирају симболе других култура или натписе на страним језицима, што би се могло сматрати преузимањем туђег културног кода.

„Ја бих рекла да то јесте једна врсте културне апропријације, али која не мора нужно бити свесна. Може бити једноставно неки естетски чин, који нема много везе са познавањем саме културе одакле долази одређени симбол, реч или реченица, сматра Симићева.

Постоје различите теорије о томе ко се тетовира - сиромашни, необразовани, незадовољни собом или пак они психички стабилни, пуни самопоуздања, умјетничке душе.

„Рекла бих, да је, на неки начин, то везано за једно симболичко опредељење човека да искаже свој друштвени идентитет и свој лични идентитет на неки начин контра онога што представља мејнстрим", каже Секулићева.

Умјетност на кожи, ритуал или модни тренд? У сваком случају, тетоваже више нису табу. Уз развој медицине, не морају да буду за цијели живот, већ привремени украс тијела, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана