"Сваки дан гледам његове слике и љубим га" Тешка исповијест Жике Тодоровића о смрти сина
Један од најпознатијих глумаца из Србије Срђан Жика Тодоровић и његова супруга Ана 2017. године доживјели су највећу породичну трагедију.
Жика и Ана 21. децембра те године изгубили су трогодишњег сина Дејана, који је преминуо изненада у њиховом породичном стану. Од тада за њих је сваки дан пун боли.
Глумац је сада смогао снаге да проговори о највећој рани на души.
– Ја сваки дан гледам његове слике и љубим га и гледам те неке снимке на мобилном телефону. Ево сад је било пет година… Прошло… Пет и по година је сад кад дајем овај интервју. Још увијек нисам стао на ноге. Сада радим неке рокенрол емисије и уопште ме глума више не занима – започео је Срђан и испричао како је дошло до трагедије.
– Ставили смо га на поподневно спавање, пустили смо га пола сата дуже и већ је било касно, био је плав. Кад је дошла хитна помоћ урадили су све, али докторка је рекла да је прекасно – рекао је глумац, а потом застао на тренутак.
– Случајна изненадна дјечја смрт! То се зове кад дијете умре у сну и обично се дешава дјеци од три до пет година. Наравно, радили су, како се каже оно кад гледају крв да ли је од нечега умро? И нису нашли ништа. И онда кад не нађу ништа ставе под ‘СИДС’. То је званична болест која постоји у Америци. Ја сам причао са неким америчким паровима којима је исто дијете умрло од СИДС-а. ‘СИДС’ – необјашњиво, зашто? Или на српском ‘Случајна дјечја изненадна смрт”, открио је Срђан, који се прекрстио и благо ударио рукама о сто.
На питање да ли је доживио да га син назове “тата”, да ли је почео да прича и комуницира са њим. Више пута је потврдио.
– Да! Таман је постао дјечак, дјечак – заплакао је.
Љубав са супругом Аном десила се на први поглед на Ади Бојани, која траје двије и по деценије. Воле се истим интезитетом као на почетку везе, а губитак дјетета још више је утемељила њихову љубав.
Она се још увијек није помирила са чињеницом да њеног сина више нема, и није се опоравила.
Упркос трагедији Тодоровић је захвалан што је, бар кратко, осјетио како је то бити отац.
– Рецимо да Ана и ја нисмо могли да имамо дјецу пошто многи парови не могу, да ли бих био срећнији? Не знам. Али, у сваком случају сам захвалан Богу што сам, ето, осјетио како је бити отац – испричао је Срђан за Уну.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
