Сутра су Митровске задушнице, овај обичај се мора испоштовати
Српска православна црква и вјерници сутра другог новембра обиљежавају један од четири највећа празника посвећена мртвима - Митровске задушнице.
Задушнице никада нису у вријеме поста, нити падају у постан дан, јер су увијек у суботу.
Митровске задушнице су увијек у суботу уочи празника посвећеног Светом великомученику Димитрију, који се обиљежава 8. новембра. На гробље се обавезно износи кувано жито, црно вино и свијеће.
Обичај вјерника у многим мјестима је да на тај празник износе храну на гробља. Храна се дијели са људима који посјећују гроб, уз помињање за спас душе покојника. Обичај је и да свештеник држи опело упокојенима, а тада укућани узимају покоје зрно и бацају га на земљу уз ријечи “Вјечнаја памјат, лака му земља”.
У многим крајевима Србије влада обичај да храну која се на Задушнице носи на гробље спремају искључиво жене. Тај празник се никада не обиљежава у вријеме поста или посне дане. Тада се пеку колачи од бијелог брашна, просфоре, износи се ракија, вино, пиво, вода, а у неким крајевима и жито.
Храна која се износи на гробље разликује се у различитим дијеловима Србије. Понегдје је то пита, пециво, кафа, а понегдје печење и кувана јаја. Како се вјерује у народу, ваља се да се свако ко је дошао послужи макар једним залогајем, преноси Блиц.
На гробље се носи само онолико свијећа колико се покојних помиње. У источном дијелу Србије се вјерује да свијећа упаљена на Задушнице гори све до сљедећих Задушница.
Такође, постоји вјеровање да ће, ако се на Задушнице не упали свијећа, мртви годину дана бити у мраку. Уколико гробу приђе неко са стране, ред је да се понуди храном иако је туђ, јер се на тај дан нико не одбија. Срби вјерују да је велики гријех уколико се на Задушнице неко на гробљу одбије или отјера од гроба.
Српска православна црква, у току године обиљежава јесење или Михољске задушнице, затим љетње Духовске, прољетне уочи Великог поста и зимске које се зову још и Митровске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
